Od snežnih staza Finske do senzacionalnog i kontroverznog debija u Sauberu
Kimi Matijas Raikonen (Kimi Matias Räikkönen) rođen je 17. oktobra 1979. godine u Espou, finskom gradu poznatom po surovim zimama i bogatoj tradiciji reli vozača. Odrastajući u skromnoj porodici sa ocem Mation i majkom Paulom, Kimi je od malih nogu razvio fascinaciju svime što ima motor i točkove. Porodica Raikonen se odricala osnovnih stvari, poput renoviranja unutrašnjeg toaleta u kući, kako bi finansirala Kimijevu karting karijeru. Ta investicija u detinjstvu isplatiće se višestruko. Dečak koji je retko govorio i koga su zanimale samo performanse mašine ubrzo je postao senzacija u skandinavskim karting krugovima, a potom i na evropskoj sceni.
Njegov prelazak u jednosede bio je munjevit. Nakon što je dominirao u britanskom Formula Renault šampionatu krajem 1999. i tokom 2000. godine, gde je zabeležio neverovatan procenat pobeda, privukao je pažnju Petera Saubera, vlasnika istoimenog tima u Formuli 1. Sauber je prepoznao sirovi talenat koji se retko viđa i ponudio mu testiranje u jesen 2000. godine. Raikonen je na testovima bio toliko brz da je predsednik FIA-e Maks Mozli izrazio ozbiljnu zabrinutost. Kimi je imao samo 23 profesionalne trke iza sebe pre nego što je seo u bolid Formule 1. FIA mu je izdala privremenu superlicencu uz strogi nadzor, što je bio presedan u modernom autosportu.
Raikonen je na svom debiju na Velikoj nagradi Australije 2001. godine utišao sve kritičare. Završio je trku na šestom mestu, osvojivši svoj prvi bod. Priča se da je Kimi samo pola sata pre trke spavao u boksu, potpuno imun na pritisak i medijsku pompu koja okružuje njegov senzacionalni debi. Taj hladnokrvni stav postaće njegov zaštitni znak tokom čitave karijere. Sauber je te godine sa Raikonenom i Nikom Hajdfeldom ostvario istorijsko četvrto mesto u šampionatu konstruktora, a za mladog Finca bilo je očigledno da je spreman za velika dela.
Srebrne godine u McLarenu i titula koja je neprestano izmicala iz ruku
Kada je dvostruki svetski šampion Mika Hakinen odlučio da završi karijeru, toplo je preporučio svom šefu Ronu Denisu da u McLaren dovede upravo njegovog mladog sunarodnika. Raikonen se pridružio britanskom timu 2002. godine. Ron Denis mu je ubrzo nadenuo nadimak "Iceman" (Ledeni čovek), fasciniran njegovom nesposobnošću da pokaže emocije ili nervozu u najstresnijim situacijama. McLaren je bio brz, ali izuzetno nepouzdan bolid, što će definisati Kimijeve prve godine u Vokingu.
Sezona 2003. donela je prvu veliku borbu za titulu. Vozeći modifikovanu verziju prošlogodišnjeg bolida jer je novi MP4-18 bio previše nestabilan, Raikonen je konstantnošću i briljantnim vožnjama ostao u igri do same završnice. Ipak, Mihael Šumaher je osvojio titulu sa samo dva boda prednosti. Još dramatičnija bila je 2005. godina, kada je McLaren MP4-20 bio ubedljivo najbrži bolid na gridu, ali sa motorom koji je imao sklonost da eksplodira u ključnim trenucima. Raikonen je te sezone zabeležio sedam pobeda, isto koliko i šampion Fernando Alonso, ali su ga brojni kvarovi i kazne zbog promena motora koštali titule.
"Nije me briga šta drugi misle o meni. Ja nisam ovde da bih udovoljio svima ili da bih bio fin prema medijima. Ja sam ovde samo da vozim najbrže što mogu." [^1]
Najsjajniji trenutak te ere dogodio se na Velikoj nagradi Japana 2005. godine na legendarnoj stazi Suzuka. Kimi je startovao sa 17. pozicije nakon kišnih kvalifikacija. U trci koja se danas smatra jednom od najvećih svih vremena, on je obilazio rivale jednog po jednog, da bi u poslednjem krugu, sa spoljne strane prve krivine, obišao Đankarla Fizikelu i odneo senzacionalnu pobedu. Ta trka je cementirala njegov status jednog od najbržih vozača na svetu, ali frustracija zbog tehničkih kvarova u McLarenu naterala ga je da potraži novu sredinu.
Crveni vrhunac i čudesno osvajanje titule prvaka sveta u Maranelu
Krajem 2006. godine, nakon što je Mihael Šumaher objavio svoje prvo povlačenje, Scuderia Ferrari je objavila da će ga zameniti Kimi Raikonen. Pritisak je bio ogroman – zameniti najvećeg vozača u istoriji tima bio je zadatak pred kojim bi mnogi poklekli. Ali ne i Kimi. Na svom debiju za Ferrari u Australiji 2007. godine, uzeo je pol poziciju, postavio najbrži krug i pobedio. Bila je to najava istorijske sezone.
Borba za titulu te 2007. godine bila je trostrani rat između Raikonena i McLarenovog dvojca koji su činili dvostruki šampion Fernando Alonso i supertalentovani debitant Luis Hamilton. Dok su medijske tenzije i afere poput "Spygate-a" potresale McLaren i razarale odnose unutar tima, Kimi je tiho skupljao bodove. Dve trke pre kraja šampionata, Hamilton je imao prednost koja je delovala nedostižno. Međutim, odustajanje Britanca u Kini otvorilo je vrata za senzaciju.
+------+----------------------+---------+----------+----------+
| God. | Tim | Pobede | Pol poz. | Bodovi |
+------+----------------------+---------+----------+----------+
| 2003 | McLaren-Mercedes | 1 | 2 | 91 |
| 2005 | McLaren-Mercedes | 7 | 5 | 112 |
| 2007 | Scuderia Ferrari | 6 | 3 | 110 |
| 2012 | Lotus F1 Team | 1 | 0 | 207 |
+------+----------------------+---------+----------+----------+
Završnica u Brazilu na stazi Interlagos bila je remek-delo Ferrarijeve taktike i Kimijeve hladnokrvnosti. Ferrari je ostvario dvostruku pobedu sa Raikonenom na prvom i Felipeom Masom na drugom mestu, dok je Hamilton nakon niza grešaka i tehničkih problema završio tek kao sedmi. Kimi Raikonen je osvojio šampionsku titulu sa 110 bodova – samo jednim bodom više od Hamiltona i Alonsa. Bilo je to jedno od najneverovatnijih sportskih preokreta u istoriji Formule 1. Ferrari je slavio svog novog kralja, koji je na podijumu reagovao sa istom smirenošću kao da je osvojio lokalnu trku u Finskoj.
Pauza ispunjena relijem i trijumfalni povratak na stazu sa Lotusom
Nakon teže sezone 2008. u kojoj je pomogao Masi u borbi za titulu i razočaravajuće 2009. godine u kojoj je Ferrari imao nekonkurentan bolid, tim iz Maranela je odlučio da isplati Raikonena kako bi oslobodio mesto za Fernanda Alonsa. Kimi, zasićen političkim igrama i komercijalnim obavezama u Formuli 1, odlučio je da napusti sport i posveti se svojoj drugoj strasti – reliju.
U sezonama 2010. i 2011. takmičio se u Svetskom šampionatu u reliju (WRC) vozeći za Citroen. Iako je pokazao solidnu brzinu, prelazak sa kružnih staza na nepredvidive drumske podloge bio je težak izazov. Takođe je zabeležio nekoliko nastupa u američkoj NASCAR seriji. Ipak, strast prema čistom trkanju u Formuli 1 nije nestala. Krajem 2011. godine, ekipa Lotus F1 Team (nekadašnji Renault) objavila je da se Kimi Raikonen vraća na grid za sezonu 2012.
Njegov povratak bio je senzacionalan. U crno-zlatnom bolidu Lotusa, Kimi je konstantno završavao trke u bodovima, pokazujući da nije izgubio ništa od svog prepoznatljivog talenta. Vrhunac sezone dogodio se na Velikoj nagradi Abu Dabija. Kada mu je njegov inženjer preko radija javio razmak u odnosu na drugoplasiranog Sebastijana Fetela, Kimi je odgovorio rečenicom koja je odmah postala legendarna: "Ostavite me na miru, znam šta radim" (Leave me alone, I know what I'm doing). Pobedio je na toj trci, dokazujući da se vratio na vrhunski nivo. Lotus je te sezone završio kao četvrti u šampionatu, a Kimi je osvojio treće mesto u poretku vozača.
Povratak u crveni tabor i mentorska uloga u poznim godinama karijere
Sjajne partije u Lotusu preporučile su ga za povratak u Ferrari za sezonu 2014. gde je vozio pored Fernanda Alonsa, a potom od 2015. do 2018. pored svog bliskog prijatelja Sebastijana Fetela. Tokom ovog drugog mandata u Maranelu, Kimi je uglavnom preuzeo ulogu podrške Fetelu u njegovim borbama protiv Luisa Hamiltona i Mercedesa, ali je i dalje bio sposoban za blistave momente.
Njegova poslednja pobeda u crvenom bolidu dogodila se na Velikoj nagradi SAD-a u Ostinu 2018. godine. Bila je to emotivna pobeda za sve ljubitelje Formule 1 širom sveta, jer je prošlo više od pet godina od njegovog prethodnog trijumfa. Iste godine, na stazi Monca, Kimi je postavio najbrži krug u istoriji Formule 1 u tom trenutku, sa prosečnom brzinom od 263.587 km/h tokom kvalifikacija, što mu je donelo pol poziciju pred oduševljenim Tifozima.
Kada je Ferrari odlučio da za sezonu 2019. promoviše mladog Šarla Leklera, Kimi nije želeo da se penzioniše. Potpisao je dvogodišnji ugovor sa timom Alfa Romeo (nekadašnjim Sauberom), zatvarajući tako pun krug svoje karijere tamo gde je sve počelo. U Alfa Romeu je vozio bez ikakvog pritiska, uživajući u čistom trkanju i pomažući timu svojim ogromnim iskustvom. Zvanično se povukao na kraju sezone 2021. sa ukupno 349 startova, što ga je u tom trenutku činilo vozačem sa najviše odvezenih trka u istoriji Formule 1.
Nasleđe i kult ličnosti najopuštenijeg vozača u istoriji motosporta
Kimi Raikonen odlazi u istoriju ne samo kao šampion i vanserijski vozač, već kao kultna ličnost kakva se verovatno više nikada neće pojaviti u Formuli 1. U eri u kojoj su vozači postali PR roboti koji pažljivo biraju svaku reč i paze na sponzorske interese, Kimi je uvek bio stoprocentno iskren, direktan i autentičan. Njegovi jednosložni odgovori na novinarska pitanja, ignorisanje protokola i legendarno konzumiranje sladoleda u Maleziji 2009. godine dok je trka bila prekinuta zbog kiše, stvorili su od njega globalni fenomen.
Na stazi, bio je poznat kao jedan od najkorektnijih vozača. Retko je ulazio u prljave duele ili incidente, a njegovi rivali su uvek isticali da je Kimi vozač kome se može verovati na stazi pri brzinama od preko 300 km/h. Njegov uspeh iz 2007. godine ostaje poslednja Ferrarijeva titula u konkurenciji vozača, što njegovom nasleđu u Maranelu daje dodatnu težinu. Kimi Raikonen je živeo život i gradio karijeru pod sopstvenim uslovima, ostajući veran sebi od prvog do poslednjeg dana u najbržem cirkusu na svetu.
[^1]: Čuveni intervju Kimija Raikonena za britanske medije tokom sezone 2005. godine, kada su ga kritikovali zbog njegovog navodnog nedostatka interesovanja za medijske aktivnosti.
