Kanadski koren i nasledstvo legendarnog oca Žila
Kada nosite prezime Vilnev (Villeneuve) u svetu auto-moto sporta, vi zapravo nosite jedno od najtežih bremena koje jedan sportista može naslediti. Žak Vilnev (Jacques Villeneuve) je sin Žila Vilneva (Gilles Villeneuve), legendarnog kanadskog vozača Ferrarija čija je pogibija 1982. godine u Zolderu stvorila mit o neustrašivom i beskompromisnom trkaču. Žak je imao samo jedanaest godina kada mu je otac poginuo, a taj gubitak je oblikovao njegov životni put i njegov odnos prema opasnosti i takmičenju. Odgajan u Monaku i Švajcarskoj, daleko od kanadskih zima, Žak je rano počeo da pokazuje interesovanje za skijanje i brzinu, ali je trkački gen na kraju preovladao. Njegova majka Žoan podržala je njegovu odluku da krene očevim stopama, ali pod jednim uslovom – da završi školovanje i da trkanju pristupi sa maksimalnom ozbiljnošću i posvećenošću.
Za razliku od oca koji je vozio vođen isključivo instinktom i emocijama, Žak je razvio analitički, hladan i proračunat stil vožnje, iako je zadržao očevu hrabrost u brzim krivinama. Svoju karijeru u Evropi počeo je u italijanskoj Formuli 3, a zatim je preko japanske Formule 3 i Formule Atlantic u Severnoj Americi počeo da krči sopstveni put. Žak nije želeo da ga ljudi posmatraju samo kao „Žilovog sina“. Izgradio je sopstveni vizuelni identitet – farbao je kosu u jarke boje, nosio prevelike kombinezone koji su izgledali kao vreće na njegovom telu i otvoreno govorio ono što misli, ignorišući PR šablone koji su već tada počeli da guše sport. Njegov cilj nije bio da kopira svog oca, već da izgradi sopstvenu zaostavštinu.
Kada se 1994. godine pridružio seriji IndyCar u Americi, odmah je skrenuo pažnju na sebe. Njegova brzina na ovalnim stazama i uličnim trkama pokazala je da se radi o vanserijskom talentu. Kanadska javnost je u njemu videla povratak trkačke dinastije, ali Žak je bio fokusiran isključivo na pobede. Njegov pristup je bio naučni – proveo bi sate analizirajući telemetriju i ponašanje guma, što mu je omogućilo da se brzo prilagodi svakom automobilu koji je vozio.
Uspon preko okeana: trijumfi u seriji IndyCar i Indiju 500
Prelazak u Severnu Ameriku pokazao se kao ključni potez za Vilneva. U timu Forsythe-Green Racing, Žak je u svojoj debitantskoj sezoni 1994. godine ostvario prvu pobedu na stazi Road America i završio kao najbolji novajlija godine. Sledeća godina, 1995, bila je sezona njegove pune zrelosti i globalne afirmacije. Vozeći za isti tim, Vilnev je započeo pohod na titulu u IndyCar seriji, ali je dragulj te sezone bila njegova pobeda na čuvenoj trci Indijanapolis 500. Ta trka je ušla u legendu zbog načina na koji je Kanađanin stigao do trijumfa.
Tokom trke, Vilnev je kažnjen sa dva kruga zaostatka zbog preticanja bezbednosnog vozila (pace car) koje je bio pogrešno identifikovao. Uprkos ovoj naizgled nepremostivoj kazni, on i njegov tim su ostali mirni. Kroz seriju fantastičnih krugova, pametnu taktiku sa gorivom i agresivna preticanja na ovalu, Žak je uspeo da nadoknadi oba kruga zaostatka i u samoj završnici preuzme vođstvo nakon što je njegov sunarodnik Skot Gudjir napravio grešku iza bezbednosnog vozila. Vilnev je pobedio na Indy 500, postavši najmlađi pobednik ove trke u to vreme i prvi Kanadžanin kome je to pošlo za rukom. Nekoliko meseci kasnije, osigurao je i šampionsku titulu u IndyCar seriji, čime je kompletirao dominaciju na američkom kontinentu.
"U Americi sam naučio kako da se trkam točak uz točak na brzinama od preko 350 kilometara na čas. Kada prođete kroz to, Formula 1 vam deluje znatno manje zastrašujuće." — Žak Vilnev [^1]
Ovi uspesi nisu prošli neopaženo u Evropi. Berni Eklston je želeo američku zvezdu u Formuli 1, a Williams je tražio vozača koji može odmah da donese rezultate. Frenk Vilijams je ponudio Vilnevu testiranje na stazi Silverston krajem 1995. godine. Žak je bio impresivan, vozeći krugove blizu rekorda staze već prvog dana. Ugovor je potpisan, i svet je bio spreman za debi američkog šampiona u najelitnijem evropskom takmičenju.
Senzacionalan ulazak u Formulu 1 i prva borba za titulu
Žak Vilnev je debitovao u Formuli 1 na Velikoj nagradi Australije 1996. godine u Melburnu. Njegov ulazak u šampionat bio je ništa manje nego eksplozivan. Već na svojim prvim kvalifikacijama, osvojio je pol poziciju, pobedivši svog iskusnijeg klupskog kolegu Dejmona Hila. U trci je vodio veći deo vremena i bio na pragu istorijske pobede u debitantskom nastupu, ali ga je curenje ulja u finišu primoralo da uspori i prepusti pobedu Hilu, završivši na drugom mestu. Bio je to jasan signal svima da Vilnev nije došao da uči, već da pobeđuje.
Tokom sezone 1996. godine, Vilnev je bio jedini vozač koji je mogao da parira Dejmonu Hilu. Ostvario je četiri pobede (u Evropi, Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Portugalu) i konstantno vršio pritisak na Britanca. Njegova pobeda u Estorilu u Portugalu ostala je upamćena po neverovatnom preticanju Mihaela Šumahera sa spoljne strane brze krivine Parabolika – potez koji je zahtevao apsolutno poverenje u aerodinamiku bolida i čelične nerve. Iako je na kraju izgubio borbu za titulu na poslednjoj trci u Japanu, Vilnev je završio svoju debitantsku sezonu kao vicešampion sveta sa 78 bodova. Njegov nastup je ocenjen kao najbolji debi nekog vozača u istoriji Formule 1 modernog doba.
Uspesi iz 1996. postavili su ga u ulogu apsolutnog favorita za narednu sezonu. Odlaskom Dejmona Hila iz tima, Vilnev je postao prvi vozač Williamsa, a njegov novi klupski kolega Hajnc-Harald Frentzen nije uspeo da pruži adekvatan otpor. Sve je bilo spremno za epski obračun između Vilneva i dvostrukog šampiona Mihaela Šumahera, koji je podigao Ferrari na nivo konkurenta za titulu.
Sezona odluke 1997: epski duel sa Mihaelom Šumaherom
Sezona 1997. godine bila je klasična borba dva giganta. Williams FW19 bio je najbrži bolid na stazi, ali je Ferrari sa Šumaherom bio konstantniji i taktički fleksibilniji. Vilnev je tokom sezone ostvario sedam pobeda, ali je takođe imao nekoliko odustajanja i diskvalifikaciju u Japanu zbog ignorisanja žutih zastavica na treningu. Šumaher je koristio svaku priliku i pred poslednju trku sezone, Veliku nagradu Evrope na stazi Džerez u Španiji, imao je jedan bod prednosti u odnosu na Kanađanina. Tenzija uoči vikenda bila je na tački ključanja.
Kvalifikacije u Džerezu ušle su u istoriju po nezapamćenom rezultatu: tri vozača – Vilnev, Šumaher i Frentzen – ostvarili su u milisekundu identično vreme (1:21.072). Kako je Vilnev prvi postavio to vreme, njemu je pripala pol pozicija. U trci, Šumaher je bolje startovao i preuzeo vođstvo. Vilnev je znao da mora da ga pretekne kako bi postao šampion. U 48. krugu, nakon što je smanjio zaostatak, Vilnev je izveo iznenadni napad sa velike udaljenosti u krivini Draj Sak (Dry Sac). Šumaher je bio iznenađen, a kada je shvatio da gubi poziciju, naglo je skrenuo u stranu Williamsa. Došlo je do kontakta; Šumaherov Ferrari je odskočio i završio u šljunku, odakle Nemac nije mogao da nastavi trku. Vilnevov bolid je pretrpeo oštećenje hladnjaka, ali je uspeo da nastavi trku i završi na trećem mestu, što mu je donelo četiri boda i titulu svetskog šampiona.
+-------------------------------------------------------------------------+
| ŽAK VILNEV — STATISTIKA ŠAMPIONSKE SEZONE 1997. |
+-------------------+------------+----------+-------------+---------------+
| Trka | Pozicija | Bodovi | Pol pozicija| Najbrži krug |
+-------------------+------------+----------+-------------+---------------+
| Australija | Odustao | 0 | Da | Ne |
| Brazil | 1. | 10 | Da | Da |
| Argentina | 1. | 10 | Da | Ne |
| San Marino | Odustao | 0 | Da | Ne |
| Monako | Odustao | 0 | Ne | Ne |
| Španija | 1. | 10 | Da | Ne |
| Kanada | Odustao | 0 | Ne | Ne |
| Francuska | 4. | 3 | Ne | Ne |
| Velika Britanija | 1. | 10 | Da | Ne |
| Nemačka | Odustao | 0 | Ne | Ne |
| Mađarska | 1. | 10 | Ne | Ne |
| Belgija | 5. | 2 | Da | Da |
| Italija | 5. | 2 | Ne | Ne |
| Austrija | 1. | 10 | Da | Da |
| Luksemburg | 1. | 10 | Ne | Ne |
| Japan | Diskval. | 0 | Da | Ne |
| Evropa (Džerez) | 3. | 4 | Da | Ne |
+-------------------+------------+----------+-------------+---------------+
| UKUPNO | 1. mesto | 81 bod | 10 pol poz. | 3 najbrža kr. |
+-------------------+------------+----------+-------------+---------------+
FIA je naknadno kaznila Šumahera brisanjem svih bodova iz šampionata 1997. godine zbog namernog izazivanja sudara, čime je Vilnevova titula dobila punu moralnu i sportsku potvrdu. Kanada je dobila svog prvog šampiona Formule 1, a Žak je ostvario ono što njegovom ocu nikada nije pošlo za rukom.
Godine u timu BAR: projekat velikih ambicija i propuštenih šansi
Nakon osvajanja titule, Williams je ostao bez podrške Renaulta koji se privremeno povukao iz sporta, a Adrian Newey je prešao u McLaren. Sezona 1998. bila je razočaravajuća za Vilneva, koji nije uspeo da zabeleži nijednu pobedu sa nekonkurentnim Mecachrome motorima. Umesto da potpiše za neki etablirani tim, Žak je doneo odluku koja je definisala ostatak njegove karijere. Zajedno sa svojim menadžerom Krejgom Polokom (Craig Pollock) i uz ogromnu finansijsku podršku kompanije British American Tobacco, osnovao je novi tim – BAR (British American Racing).
BAR je ušao u Formulu 1 1999. godine sa neverovatnom pompom i arogancijom. Najavljivali su pobede već u prvoj sezoni, a bolid je predstavljen u dve različite šeme boja, što je FIA odmah zabranila, pa su morali da voze sa „patent zatvarač dizajnom“. Realnost na stazi bila je surovo otrežnjenje. Bolid je bio katastrofalno nepouzdan; Vilnev nije završio prvih 11 trka sezone, a tim je završio godinu sa nula osvojenih bodova. Iako su narednih godina stigli Honda motori i performanse su se popravile (Vilnev je zabeležio dva podijuma 2001. godine), BAR nikada nije postao pobednički tim sa Žakom za volanom.
Vilnev je proveo pet godina u timu BAR, trošeći svoje najbolje vozačke godine na razvoj projekta koji je patio od lošeg menadžmenta i unutrašnjih sukoba. Njegova ogromna plata postala je teret za tim kada je Dejvid Ričards preuzeo rukovođenje, a dolazak mladog Džensona Batona (Jenson Button) 2003. godine označio je početak kraja za Kanađanina. Krajem te sezone, Vilnev je napustio tim pre poslednje trke, shvativši da više nema podršku uprave. Projekat BAR je na kraju prerastao u tim koji će osvojiti titulu kao Brawn GP 2009. godine, a kasnije postati Mercedesova dinastija, ali Žak nije bio tu da ubere plodove tog rada.
Stil i karakter van staze: buntovnik koji je uzdrmao konzervativni svet
Iako su njegovi sportski rezultati nakon 1997. godine počeli da blede, Žak Vilnev je ostao jedna od najvažnijih i najzanimljivijih ličnosti u padoku Formule 1. U eri kada su vozači postajali sve više programirani PR roboti koji ponavljaju iste fraze, Vilnev je bio osvežavajući povratak u prošlost. Nikada se nije libio da kritikuje odluke FIA-e, bezbednosne promene koje je smatrao preteranim ili ponašanje svojih kolega na stazi. Njegov sukob sa mladim Maksom Ferstapenom mnogo godina kasnije samo je pokazao da je Žak zadržao svoj britak jezik i u penziji.
Van staze, Vilnev je živeo život po sopstvenim pravilima. Bio je strastveni ljubitelj kompjuterskih igrica i tehnologije u vreme kada je to bilo retkost među sportistima. Snimio je i objavio sopstveni muzički album pod nazivom „Private Paradise“, koji je dobio mešovite kritike, ali je savršeno oslikavao njegovu potrebu za kreativnim izražavanjem van kokpita. Njegov stil odevanja i frizure inspirisali su mnoge mlade ljude, a njegov stav prema medijima bio je jednostavan: „Ili me prihvatite ovakvog kakav jesam, ili me ignorišite“.
Nakon kratkih i neuspešnih epizoda u timovima Renault i Sauber/BMW Sauber sredinom dvehiljaditih, Vilnev se povukao iz Formule 1, ali je nastavio da se trka u raznim serijama širom sveta, uključujući Le Man, NASCAR i Formulu E. Njegovo zvanje svetskog šampiona Formule 1 i pobednika Indy 500 stavlja ga u ekskluzivni klub najvećih svestranih vozača u istoriji. Žak Vilnev je dokazao da se vrhunski uspeh može postići bez gubitka sopstvenog identiteta, ostajući veran sebi i svom trkačkom nasleđu do samog kraja.
[^1]: Izjava Žaka Vilneva data za magazin Autosport nakon osvajanja titule u Indijanapolisu 1995. godine.
