Velika nagrada Evrope 1997: kontroverzni sudar u Herezu i krunisanje Žaka Vilneva

Napetost dostiže vrhunac na finalu sezone

Sezona Formule 1 1997. godine bila je obeležena epskim duelom između kanadskog vozača Žaka Vilneva (Jacques Villeneuve) u dominantnom Vilijamsu (Williams-Renault) i nemačkog asa Mihaela Šumahera (Michael Schumacher) koji je predvodio preporođeni Ferari (Scuderia Ferrari). Tokom cele godine, ova dva vozača su se smenjivala u vođstvu, a njihova borba bila je prepuna kontroverzi, taktičkih igara i psihološkog rata u medijima. Pred poslednju trku sezone, Veliku nagradu Evrope na stazi Herez (Circuito de Jerez) u Španiji, Šumaher je imao samo jedan bod prednosti u odnosu na Vilneva. Matematika je bila jasna: ko završi trku ispred onog drugog, postaje novi šampion sveta.

Atmosfera u Herezu bila je naelektrisana od samog početka trkačkog vikenda. Pritisak na oba vozača bio je ogroman. Vilijams je želeo da kruniše svoju višegodišnju dominaciju sa još jednom titulom pre nego što se Reno povuče iz sporta kao snabdevač motorima, dok je Ferari očajnički želeo svoju prvu vozačku titulu još od 1979. godine. Šumaher, koji je već imao dve titule osvojene sa Benetonom (od kojih je ona iz 1994. godine takođe bila obeležena kontroverznim sudarom sa Dejmonom Hilom na finalu u Adelejdu), bio je spreman da učini sve kako bi doneo pehar u Maranelo.

Mediji su pratili svaki pokret dvojice protagonista. Vilnev, sa svojom prepoznatljivom ofarbanom kosom i opuštenim stavom, delovao je hladnokrvno, dok je Šumaher bio fokusiran i okružen velikim timom stručnjaka i advokata. Svi su znali da će ova trka ući u istoriju, ali niko nije mogao da predvidi kakav će se scenario odigrati na stazi.

Tri identična kvalifikaciona vremena na stazi

Kvalifikacioni trening održan u subotu, 25. oktobra 1997. godine, doneo je jedan od najneverovatnijih i najbizarnijih trenutaka u istoriji motosporta. U borbi za pol poziciju, Žak Vilnev je izašao na stazu i postavio fantastično vreme od 1 minut i 21,072 sekunde. Nekoliko minuta kasnije, Mihael Šumaher je prešao preko merne linije, a semafor je pokazao identičan rezultat – 1:21.072. Da stvar bude još čudnija, u samom finišu kvalifikacija, Vilnevov klupski kolega Hajnc-Harald Frentzen (Heinz-Harald Frentzen) takođe je zabeležio vreme od 1:21.072.

Tri vozača sa potpuno identičnim vremenom u hiljaditi deo sekunde na stazi dugoj preko četiri kilometra bio je statistički fenomen koji je zapanjio matematičare i inženjere. Prema sportskim pravilima FIA, u slučaju identičnih vremena, pol pozicija se dodeljuje vozaču koji je prvi postavio to vreme tokom treninga. Tako je Vilnev osigurao start sa prvog mesta, Šumaher je bio drugi, a Frentzen treći.

"Kada sam pogledao u monitor i video tri identična vremena, mislio sam da je u pitanju greška na kompjuterskom sistemu. To je bilo matematički nemoguće, ali se desilo. Znali smo da će start trke biti apsolutno ludilo." — Žak Vilnev

Ovaj rezultat je dodatno podgrejao napetost pred trku. Bilo je jasno da su dva rivala izjednačena do same granice fizike i da će sitni detalji i strategija odlučiti sudbinu šampionata.

Taktika pit-stopova i strateški rat Vilijamsa i Ferarija

Start trke pripao je Mihaelu Šumaheru. Nemac je imao znatno bolji odziv na startu i uspeo je da pretekne Vilneva pre prve krivine. Vilnev je startovao lošije i pao na treću poziciju iza svog klupskog kolege Frentzena. Ipak, Frentzen je brzo propustio Vilneva kako bi Kanađanin mogao da krene u poteru za Šumaherom. Šumaher je nametnuo jak tempo na čelu, pokušavajući da stvori prednost koja bi mu omogućila mirnu kontrolu trke.

Strateški rat se preselio u boks. Vilijams i Ferari su imali različite pristupe u pogledu upravljanja pneumaticima i količine goriva. Tokom prve runde odlazaka u boks, razlika između Šumahera i Vilneva ostala je minimalna, oko tri sekunde. Vilnev je pokazivao bolji tempo na polovini trke, lagano smanjujući zaostatak i vršeći pritisak na Šumahera.

Nakon druge runde pit-stopova, Vilnev se vratio na stazu na svežim gumama i počeo da vozi ekstremno brze krugove. Razlika se istopila i Kanađanin se našao tik iza zadnjeg krila Ferarijevog bolida. Herez je staza na kojoj je preticanje izuzetno teško, sa uskim zavojima i kratkim pravcima, što je značilo da je Vilnev morao da rizikuje i pokuša manevar na mestu gde se Šumaher najmanje nadao.

Sudar Šumahera i Vilneva u krivini Draj Sak

Ključni trenutak trke, sezone i modernog doba Formule 1 dogodio se u 48. krugu. Vilnev se približio Šumaheru na dugom pravcu koji vodi ka oštroj desnoj krivini Draj Sak (Dry Sac). Kanađanin je kasno kočio, bacio svoj bolid sa unutrašnje strane i uspeo da postavi prednji deo svog automobila ispred Šumahera pre same krivine. Manevar je bio čist i agresivan.

Šumaher, iznenađen potezom rivala, refleksno je skrenuo udesno kako bi izbegao gubitak pozicije. Međutim, kada je shvatio da je Vilnev već preuzeo unutrašnju putanju i da gubi titulu, Šumaher je napravio svestan trzaj upravljačem ulevo, direktno udarivši svojim prednjim desnim točkom u bočni deo Vilnevovog bolida. Sudar je bio očigledan pokušaj sabotaže.

Od siline udarca, Šumaherov bolid se odbio, skliznuo sa staze i ostao zaglavljen u šljunku pored krivine Draj Sak. Nemac je ostao zarobljen u kokpitu, nemoćno posmatrajući kako se njegovi snovi o tituli gase dok njegovi točkovi proklizavaju u mestu. Vilnevov bolid je pretrpeo oštećenje bočnog hladnjaka i nosača akumulatora, ali je uspeo da ostane na stazi i nastavi trku. Šumaher je izašao iz automobila i stao iza zaštitne ograde, gledajući prolazak bolida i nadajući se da će i Vilnev morati da odustane zbog oštećenja.

Hakinenova prva pobeda i diskvalifikacija višestrukog šampiona

Iako je njegov bolid bio oštećen i teže upravljiv, Vilnev je uspeo da zadrži stabilan ritam. Njegov tim mu je preko radio veze javljao da ne mora da pobedi na trci – bilo koje mesto u bodovima (tada do šestog mesta) donosilo mu je titulu jer je Šumaher bio van trke. Vilnev je vozio oprezno, izbegavajući ivičnjake i čuvajući automobil od vibracija koje bi mogle da izazovu pucanje oštećenih delova šasije.

U poslednjim krugovima trke, iza njega su se brzinom svetlosti približavali bolidi McLarena predvođeni Mikom Hakinenom (Mika Häkkinen) i Dejvidom Kultardom. Vilijams je sugerisao Vilnevu da ne ulazi u duele sa njima. U poslednjem krugu trke, Vilnev je svesno usporio i propustio Hakinena i Kultarda, prepustivši Fincu njegovu prvu pobedu u karijeri. Vilnev je prošao kroz cilj kao treći, što je bilo dovoljno da postane šampion sveta za 1997. godinu.

Nakon trke, incident u krivini Draj Sak postao je predmet istrage FIA. Dok su italijanski mediji bili kritični prema Šumaherovom potezu, optužujući ga da je osramotio Ferari, Svetski motosport savet doneo je istorijsku odluku. Šumaher je proglašen krivim za izazivanje namernog sudara i kažnjen je potpunom diskvalifikacijom iz šampionata vozača za 1997. godinu. Svi njegovi bodovi su obrisani iz tabele šampionata, iako su mu pojedinačne pobede i pol pozicije ostale u istorijskim knjigama.

Konačni plasman trke i istorijski bilans sezone

Velika nagrada Evrope 1997. godine označila je kraj jedne ere. Bio je to poslednji šampionat koji je osvojio legendarni konstruktor Adrian Njui za Vilijams pre prelaska u McLaren, i poslednja šampionska titula za tim Frenka Vilijamsa u Formuli 1. Žak Vilnev je postao prvi i jedini Kanađanin sa titulom svetskog šampiona, ponovivši uspeh koji njegov otac Žil nikada nije uspeo da ostvari.

Za Miku Hakinena, ova pobeda je bila prelomna tačka koja mu je dala samopouzdanje da u naredne dve godine dominira sportom i osvoji dve uzastopne titule.

Herez 1997. ostaje jedna od najkontroverznijih i najdramatičnijih trka u istoriji sporta. Ona je pokazala granicu između sportske borbe i nesportskog ponašanja, i postavila presedan kako se takvi incidenti kažnjavaju na najvišem nivou. Za ljubitelje trka, to je bio dan kada je pravda pobedila na stazi, a svet dobio novog šampiona u liku harizmatičnog Žaka Vilneva.

[^1]: Žak Vilnev je jedini kanadski vozač koji je uspeo da osvoji šampionsku titulu u istoriji Formule 1.
[^2]: Odluka da se Mihael Šumaher diskvalifikuje iz šampionata ostaje najstroža kazna izrečena nekom vozaču u modernoj eri Formule 1.