Michael Schumacher

El. pošta Štampa PDF

Neko kaže da je apsolutno najbolji, neko da je jedan od najboljih u u istoriji Formule 1, a neki ga ne vole uopšte. Ono što je zajedničko za sve njih je ogromno poštovanje koje imaju prema njemu. Gledaju ga kao živu legendu Formule 1. U svojim ranim godinama u Formuli 1 vozio je rame uz rame sa najboljima i pobedjivao ih, dok današnje mlade nade i usijane glave žele da ga pobede na stazi i dokažu da su bolji od njega. Rekorde koje je postavio biće veoma teško, gotovo nemoguće prestići, a iako je već ušao u petu deceniju života i dalje ima žar za pobedom i osvajanjem titula. Tokom karijere imao je i uspona i padova, loših i dobrih trka, trka na koje ni sam nije ponosan, ali je mnogo više lepih i srećnih momenata koje su mu ostale u sećanju.

 

schumacher00

Puno ime: Germany.svg Michael Schumacher
Datum rođenja: Germany.svg 03. januar 1969. - Hurth
.
FORMULA 1
Aktivne godine: 1991. - 2012.
Timovi: Jordan, Benetton, Ferrari, Mercedes AMG
Broj trka: 308
Broj pobeda: 91
Broj titula: 7 /'94, '95, '00, '01, '02, '03, '04/
Prva trka: 1991. VN Belgije
Prva pobeda: 1992. VN Belgije
Zadnja pobeda: 2006. VN Kine
Zadnja trka 2012. VN Brazila

Kako je u Nemačkoj tada bio zakon da vozač kartinga ne može dobiti licencu sa manje od 14 godina života, Schumacher je otišao u Luxemburg i dobio dozvolu sa 12 godina. 1983. godine dobio je i nemačku licencu, a od tada je mnogo puta osvajao i nemački i evropski šampionat u kartingu. 1985. godine pridružio se Adolfu Neubertu u Eurokartu, a već 1987. godine osvojio je i Neačko i Evropsko prevenstvo. 1988. godine napustio je školu i počeo da radi kao mehaničar. Iste godine napravio je svoj prvi veliki korak ka Formuli 1, kada je vozio u nemačkoj Formuli Ford i Formuli Konig. 1989. godine potpisao je za tim Villi Webera WTS, u Formuli 3, gde je osvojio titulu šampiona 1990. godine. Na kraju 1990. godine, Schumacher se pridružuje svojim rivalima iz Formule 3 Heinz-Harald Frentzenu i Karl Wendlingeru u Mercedesovom junior programu u World Sports-Prototype Championshipu. Ovo je bilo neobično za mladjeg vozača poput Schumachera, jer su njegovi vršnjaci svoj put do Formule 1 nastavili preko Formule 3000.Michael Schumacher rodjen je 03.01.1969. godine u Hürth, North Rhine-Westphalia u Zapadnoj Nemačkoj. U svojoj četvrtoj godini, Michaelov otac je na njegov karting sa pedalama stavio mali motor. Kada je Schumacher udario u banderu u Karpenu, njegovi roditelji su  ga odveli na pravu karting stazu, gde je postao najmladji član karting kluba. Sa šest godina, Schumacherov otac mu je napravio prvi karting, koji je sastavio od raznih delova sa otpada, i te godine Schumacher je postao šampion kluba. Kako bi pomogli sinu, Michaelov otac je počeo da popravlja kartinge, do je njegova majka počela da radi u kantini na toj stazi. Iako su njegovi roditelji radili prekovremeno kako bi priuštili sinu sve što mu je potrebno za karting, kada je mladi Michael zatražio novi motor (koji je koštao 800 DM) njegovi roditelji nisu mogli da mu to pruže, ali je Schumacher ipak dobio svoj motor zahvaljujući jednom lokalnom biznismenu.

alt alt
Schumacher, karting, 80-tih godina Schumacher i Hakkinen, Formula 3, 1990. godine

Medjutim, Veber je savetovao Schumachera da ako bude izložen medijima i i vozeći snažne automobile na dugim trkama mu može biti ogromna pomoć za nastavak karijere. Schumacher je pobedio na poslednjoj trci sezone na Autódromo Hermanos Rodríguez, u Sauber-Mercedesu C11, a sezonu je završio na petom mestu. Sa istim timom i u istom šampionatu nastavio je i naredne godine, i ponovo je pobedio na poslednjoj trci, ovoga puta na Autopolisu u Japanu sa Sauber-Mercedesom C291 i sezonu je završio na devetom mestu. 1991. godine, Schumacher se takodje takmičio i u Le Mans seriji, u timu sa Fritz Kreutzpointnerom i Karl Wendlingerom. Sezonu su završili na petom mestu u ukupnom poretku. Te godine je takodje odvezao i jednu trku u japanskoj Formuli 3000 i završio je na drugom mestu.

Schumacher je, tokom svoje karijere bio poznat po sposobnosti da vozi neverovatno brze krugove u trci, kao i da svoj bolid vozi do samih granica izdržljivosti. Svi stručnjaci se slažu d se nivo vozačke sposobnosti vozača odredjuje najviše u kišnim uslovima, kada je staza klizava. Jedan od njih je 2003. izneo svoje mišljenje o vozačkim sposobnostima Michaela Schumachera: "Kvalitet vozača se odredjuje u vlažnim uslovima, kada je potrebna precizna i pametna vožnja, ali i brzina... a Schumacher je u tom segmentu bio najbolji". U prilog ovoj izjavi idu i njegovi rezultati na trkama u kojima su vladali promenljivi ili kišni uslovi: do 2003. godine, Schumacher je od 30 kišnih trka pobedio u 17. Neke od njegovih najboljih trka bile su u takvim uslovima, pa je i dobio nekoliko nadimaka: Rain King (kišni kralj) i Rain Master (kišni majistor). Čak i u zemljama gde se nije govorio nemački jezik, imao je nadimak "the Red Baron", zbog njegovog Scrvenog Ferrarija, u sećanje na nemačkog pilota aviona iz Drugog Svetskog rata Manfreda von Richthofena. Nakon njegovog povlačenja iz Formule 1 2006. godine, Nemačka je zahvaljujući njemu dobila još mnogo dobrih vozača koji se danas takmiče, a jedan od njih je i majmladji šampion sveta Sebastian Vettel.

Schumacher je svoj debi u Formuli 1 ostvario na VN Japana 1991. godine u timu Jordan-Ford, kao zamena za uhapšenog Bertrand Gachota, i imao je broj 32 na svom bolidu. Schumacher je bio pod ugovorom sa Mercedesom, ali je u tim Eddi Jordana došao pošto je Mercedes platio Englezu 150.000$. Tokom test vožnji, Schumacher je impresionirao Jordanovog dizajnera Gary Andersona i menadžera tima Trevora Fostera na Silverstonu. Schumacherov menadžer, Villi Weber je ubedio Eddia da Schumacher odlično poznaje zahtevnu i tečku stazu Spa Frangkoshamp, iako je Nemac na satzi bio samo kao gledalac. Tokom trkačkog vikenda, prvi vozač tima Andrea de Cessaris, hteo je da Schumacheru pokaže stazu, ali zbog klauzule u ugovoru bio sprečen u tome. Na kraju je Schumacher naučio stazu sam, na svom biciklu kružeći po stazi nekoliko krugova. Impresionirao je sve u garaži kada je u kvalifikacijama ostvario sedmo mesto, što je bilo izjednačenje najboljeg rezultata tima te sezone. Nemački mediji su odmah Schumachera proglasili za najvećeg talenta nemačkog motosporta još od Stefana Bellofa. Ali početna slava je bila kratkog roka, jer se Schumacher povukao iz trke u prvom krugu, zbog problema sa kvačilom.

Nakon debija, i uprkos što je imao važeći ugovor sa Mercdesom,  da će voziti za tim Jordan  do kraja sezone, Schumacher je za narednu trku potpisao sa Benetton-Fordom. Jordan je pokušao da Schumachera spreči da vozi za drugi tim tako što je podneo tužbu Britanskom sudu, ali je tužba odbačena jer Jordan nije imao potpisan ugovor sa Schumacherom. Schumacher je svoju prvu sezonu u Formuli 1 završio sa četiri osvojena boda iz šest trka, a najbolji plasman mu je bio peto mesto na VN Italije, u kojoj je završio ispred njegovog timskog kolege i trostrukog svetskog šampiona Nelsona Piqueta.

Kako je 1992. godine Sauber trebao da udje u šampionat, a podržan od strane Mercedesa, Schumacher je trebao da vozi za tim Petera Saubera sve dok Mercedes ne odluči da osnuje svoj fabrički tim. Na kraju je Schumacher ipak ostao u Benettonu još jednu sezonu. Te godine trkama su dominirali Mansell i Patrese, sa svojim moćnim Williams-Renaultom, koji je imao poluautomatski menjač i aktivno vešanje, što im je omogućavalo da podešavaju visinu bolida.  U kontraverznom bolidu Benetona B192, Schumacher se po prvi put popeo na pobedničko postolje u karijeri, kada je na VN Meksika trku završio na trećem mestu. Svoju prvu pobedu ostvario je na VN Belgije, po mokroj stazi Spa Frangkoshamp. Sezonu je završio na trećem mestu sa 53 boda, tri manje od drugoplasiranog Patresea. Naredne godine dominaciju su preuzeli Damon Hill i Alain Prost. Benetton je predstavio svoju verziju aktivnog vešanja i kontrole trakcije u ranoj fazi sezone, ali su ipak bili poslednji od "jakih" timova koji su predstavili te inovacije. Schumacher je pobedio na jednoj trci, VN Portugala, gde je pobedio ispred Prosta. Imao je još devet podijuma, ali nije završio 7 trka, pa je na kraju sezonu 1993. završio na četvrtom mestu sa 52 boda.

alt alt
Schumacher, Jordan, Formula 1, 1991. godine
Schumacher, Benetton, Formula 1, 1992. godine
Prva pobeda VN Belgije

Sezona 1994. je počela najbolje moguće za Schumachera. Pobedio je na šest od prvih sedam trka dok je na sedmoj trci (VN Španije) zbog problema sa menjačem trku završio na drugom mestu, ali je sve to bilo u senci dogadjaja koji su se odigrali na VN San Marina, kada je u toku trkačkog vikenda poginulo dva vozača (Roland Ratzenberger i Ayrton Senna), gde je nekoliko timova uključujući i Schumacherov Benetton prekršilo tehnička pravila FIA-e. Na trci za VN San Marina, FIA je istraživala nelegalnosti bolida kod Ferrarija, McLarena i Benettona. Iako je FIA našla nekoliko dokaza koji su ukazivali da su timovi prekršili pravila kažnjeni su samo sa 100.000$ jer nije dokazano da su pravila prekršena u trci. McLarenov software je izgledao legalan, jer je samo kontrolisao automatski prenos brzina, dok je sa druge strane, Benettonov software bio krajnje ilegalan, jer je imao "lounch control", koji je omogućavao Schumacheru perfektan start u trci. Na VN Velike Britanije, Schumacher je dobio kaznu zbog preticanja u formacijskom krugu, ali kako je ignorisao da odsluži kaznu, pokazana mu je crna zastava, ali je i nju ignorisao jedno vreme, pre nego što se povukao iz trke. Kao kazna zbog ne poštovanja propisa i ignorisanje zastava, Schumacher je dobio zabranu vožnje na dve naredne trke. Tim je krivicu svalio na lošu komunikaciju izmedju sudija i pit-walla Benettona. Njegova pobeda na VN Belgije te godine je takodje poništena, jer je nakon trke utvrdjeno da je njegov bolid imao nedozvoljena sredstva koja su mu pomogla da ima više dowforca, i veću brzinu kroz krivine. Ovi incidennti pomogli su Damonu Hillu da se približi Schumacheru na samo jedan bod i jednu trku do kraja šampionata. u tridesetšestom krugu Schumacher je udario u Hilla i tako izbacio oba vozača iz trke. Sa Hillom, koji mu je bio jedina pretnja za titulu izvan trke, Schumacher je došao do svoje prve titule svetskog šampiona, ali i prvom titulom šampiona koja je otišla u Nemačku, jer je John Rindt vozio pod austrijskom zastavom.

1995. godine Schumacher je uspešno odbranio titulu šampiona, i tako postao najmladji dvostruki šampion u istoriji Formule 1. Ovoga puta, imao je Renaultove motore, iste kao i Williams. Osvojio je titulu sa 33 boda prednosti ispred Hilla, a sa timskim kolegom Johnny Herbertom doneo je Benettonu i prvu konstruktorsku titulu šampiona. Sezona je bila obeležena sa nekoliko sudara izmedju Hilla i Schumachera: u Velikoj Britaniji u 45-om krugu i na VN Italije u 23-em krugu i u oba navrata obojica su ispadali iz trke. Schumacher je pobedio na 9 od ukupno 17 trka, i završio je na podijumu 11 puta (samo jednom se kvalifikovao lošije od četvrte pozicije - na VN Belgije kada je startovao kao 16., ali je pobedio u trci). Nakon Schumacherovog odlaska iz Benettona, tim je ostvario još samo jednu pobedu, pre nego što je Benetton kupljen od strane Renaulta 2000. godine.

alt alt
Schumacher, Benetton, Formula 1, 1994. godine
Prvi Schumacherov naslov prvaka
Schumacher, Benetton, Formula 1, 1995. godine
VN Pacifika, Schumacher osigurao drugi naslov prvaka

1996. godine Schumacher je prešao u Ferrari, za 50 miliona $ za dve godine, u tim koji nije osvojio titulu u poretku vozača još od Jody Schecketra 1979. godine i konstruktorsku titulu od 1983. godine kada su Arnoux i Tambay doneli Italijanskom timu naslov prvaka. Schumacher je napustio Benetton godinu dana pre isteka ugovora, a kasnije je izjavio da je zbog neslaganja sa timom i nelegalnosti napustio tim ranije nego što je trebao (iako se nikada nije pokajao zbog toga). Naredne godine Benettonovi glavni ljudi Rory Byrne i Ross Brawn odlučili su da se pridruže Schumacheru u Ferrariju, jer su tokom šampionskih sezona u Benettonu bili najzaslužniji za Schumacherove uspehe, a Schumacher je video priliku da oko sebe napraviti tim koji će ga pratiti u nastavku karijere. Ferrari je pre dolaska Schumachera, bio u poziciji da se bori za titulu šampiona 1982. i 1990. godine. Medjutim, tokom devedesetih godina njihov uspeh počeo je da dobija silaznu putanju, najviše zbog motora. Ferrarijev V12 motor nije više bio dominantan niti pouzdan kao V10 motori koji su bili lakši i pouzdaniji kod konkurencije. Alain Prost je posle sezone u Ferrariju izjavio da je upravljanje bolidom isto kao upravljanje traktorom, i da je ceo bolid "nesreća koja čeka da se dogodi". Takodje je i posada Ferrarija u većini slučajeva spominjana u smešnom smislu zbog loših odluka i loše odradjivanih pit-stopova. Iako je u sezoni 1995. Ferrari bio slabiji od Benettona i Williamsa, Schumacher je video potencijal u bolidu 412T koji će on voziti naredne sezone.

1996. godine Schumacher je sezonu završio na trećem mestu u poretku vozača, a Ferrari je bio vicešampionu poretku konstruktora, iza Benettona. Pobedio je na tri trke te sezone, što je bio jednak rezultat Ferrarija od 1991. do 1995. godine, ali je bolid i dalje patio od nepozdanosti pa je Schumacher odustao na šest trka. Prva pobeda Schumachera u Ferrariji došla je na VN Španije, gde se kvalifikovao kao trći. Medjutim trka je vožena po neverovatno jakoj kiši, a staza je bila prepuna vode. Schumacher je odvezao gotovo perfektnu trku (po mnogima jedna od njegovih najboljih trka u karijeri) gde je vozio gotovo nemoguća vremena krugova tokom čitave trke, i na kraju pobedio sa 45 sec ispred Jeana Alesia u Benettonu i 49 sec ispred Jacquesa Villneuva, dok je sve ostale vozače obišao za krug ili više. Na VN Francuske, Schumacher se kvalifikovao na pol poziciju, ali nije startovao trku zbog kvara na motoru. Na SpaFrangkoshampu Schumacer je otišao u boks u pravo vreme i izašao ispred Williamsovog vozača Villneua i pobedio u trci. Na sledećoj trci, Schumacher je na "domaćem" terenu, pred Tifozima došao do još jedne pobede. Njegove vozačke sposobnosti kao i sve pouzdaniji bolid Ferrarija dali su mu nadu da se može ravnopravno boriti sa Damonom Hillom i nadmoćnim Williams-Renaultom.

Naredne godine, Schumacher je vodio borbu sa Villneuvom za titulu šampiona. Villneuve, vozeći superiorni Williams FW19 vodio je u prvom delu šampionata. Medjutim u srednjem delu sezone Schumacher je sa pet pobeda preuzeo vodjstvo u šampionatu, a na poslednju trku sezone Schumacher je otišao sa jednim bodom prednosti u odnosu na Kanadjanina. Na poslednjoj trci sezone u Jerezu, Schumacherov Ferrari je imao problem sa curenjem tečnosti iz rashladnog uredjaja, i nije se znalo da li će biti u mogućnosti da završi trku. Kako je Villneuve krenuo u preticanje, Schumacher je pokašo da izazove incident, ali mu to nije pošlo za rukom i odustao je iz trke. Villneuve je osvojio četiri boda u trci i tako postao šampio, a Schumacher je kažnjen za nesportsko ponašanje i diskvalifikovan je iz šampionata. Medjutim, ta odluka je povučena posle nekoliko dana i Schumacheru su vraćeni svi oduzeti bodovi  i pobede.

alt alt
Schumacher, Ferrari, Formula 1, 1996. godine
Schumacher, Benetton, Formula 1, 1995. godine
VN Pacifika, Schumacher osigurao drugi naslov prvaka

1998. godine Schumacherov glavni rival za titulu bio je Finac Mika Hakkinen u McLarenu. Hakkinen je pobedio na prve dve trke i tako stekao prednost od 16 bodova. Ali kako se u drugom delu sezone Ferrari značajno popravio, Schumacher je pobedio na šest trka i još pet puta je završio na podijumu, što ga je izjednačilo sa Hakkinenom na prvom mestu, ali je zadnje dve trke Hakkinen pobedio i tako osvojio titulu šampiona. Te sezone bilo je i dve kontraverzne trke: na VN Velike Britanije, Schumacher je dobio kaznu stop&go. Medjutim kako pravilo nije bilo definisano u kom periodu vozač mora odraditi kaznu, Schumacher je kaznu odradio u poslednjem krugu tek pošto je prešao ciljnu ravninu, što mu je donelo pobedu. Druga trka je bila na Spa, kada je Schumacher vodio trku sa 40 sec prednosti u odnosu na drugoplasirano, po jakoj kiši obilazeći Davida Coultarda za čitav krug, Schumacher je udario u zadnji kraj Coultardovog McLarena i tako završio trku bez bodova. Nakon što su bolidi odneti u boks, Schumacher je otišao do McLarenove garaže i optužio Coultarda za pokušaj ubistva.

Naredne sezone, Schumacher je bio najzaslužniji u osvajanju konstruktorske titule Ferrarija (prve posle 1983. godine). Šanse za vozačku titulu je izgubio kada je na VN Velike Britanije izleteo u Stowe krivini i polomio nogu. U periodu od 98 dana koliko je trajao njegov oporavak, u timu ga je menjao Finac Mika Salo. Posle propuštenih 6 trka, Schumacher se vratio na novu stazu koja je te godine uvrštena u kaledar, VN Malezije, i odmah osvojio pol poziciju sa više od sekunde prednosti u odnosu na drugoplasiranog. Ali uprkos pol poziciji, Schumacher je odlučio da pomogne timskom kolegi Eddie Irvinu da osvoji titulu šampiona. Na poslednjoj trci sezone u Japanu, Hakkinen je osvojio svoju drugu šampionsku titulu, a Schumacher je kasnije rekao da je Hakkinen bio najteži protivnik protiv koga se trkao, kao i jedan od vozača koje je najviše cenio.

alt alt
Schumacher, Ferrari, Formula 1, 1998. godine Schumacher  Hakkinen, Ferrari, Formula 1, 1999. godine

Schumacher je sezonu 2000. otvorio odlično, sa tri pobede na prve tri trke i pet pobeda u prvih osam trka. Na sredini sezone, Schumacherove šanse za titulu su se umanjile, jer je nakon tri uzastopna odustajanja omogućio Hakkinenu da se približi u poretku. Hakkinen je pobedio na dve trke, pre nego što je Schumacher slavio na VN Italije u Monzi. Nakon trke, na konferenciji za novinare, Schumacher je zaplakao kada je upitan da prokomentariše njegovu 41. pobedu u karijeri (što je bilo izjednačenje sa njegovim idolom Ayrtonom Sennom). VN Japana je ponovo bila mesto na kome se odlučila titula. Schumacher je startovao sa pol pozicije, ali je na samom startu izgubio vodjstvo od Hakkinena. Nakon njegovog drugog pit stopa, Schumacher je izašao ispred Finca, pobedio u trci i osvojio svoju treću šampionsku titulu.

2001. godine Schumacher je došao do svoje četvrte titule šampiona. Pobedio je na devet trka, a pored njega je još samo četiri vozača pobedjivalo te godine, ali nijedan nije imao realnih šansi za titulu. Titulu je osvojio na VN Madjarske, trinaestoj od ukupno sedamnaest trka koliko je imao kalendar F1, sa 123 boda, dok je drugoplasiranog Davida Coultarda ostavio za 58 bodova iza sebe na drugom mestu. Na VN Kanade, Schumacher je završio trku na drugom mestu iza svog mladjeg brata Ralfa, što je bila prva trka u istoriji Formule 1 u kojoj su dva rodjena brata završila na najvišim stepenicama pobedničkog postolja. Takodje te godine, Schumacher je na VN Belgije izjednačio rekord Alaina Prosta po broju pobeda (52).

alt alt
Schumacher, Ferrari, Formula 1, 2000. godine Schumacher, Ferrari, Formula 1, 2001. godine

2002. godine Schumacher je dominirao tokom sezone sa svojim F2002 bolidom, sa kojim je došao do četvrte titule šampiona. Ali te sezone, Schumacher je bio u centru pažnje (kao i ceo tim Ferrarija) nakon trke u Austriji. Naime, u poslednjem krugu vodeći u trci Rubens Barrichello je dobio naredbu sa pit-walla da propusti Schumachera, i omogući mu još jednu pobedu. Brazilac je to i uradio, ali, na pobedničkom postoljuSchumacher je iz poštovanja prepustio najviši stepenik na podijumu Brazilcu, i tako pokušao da skine jedan deo krivice sa sebe. Kasnije te godine, na VN Amerike, Schumacher je vodio u trci, ali je na startno-ciljnom pravcu usporio i sačekao Barrichella pokušavajući da prodju kroz cilj sa što manjom razlikom. Medjutim, Brazilac je išao prebrzo pa je njemu pripala pobeda. Na kraju sezone, Schumacher je izjednačio rekord po broju osvojenih titula koji je bio u vlasništvu Argentinca Huana Manuela Fangia gotovo 50 godina. Ferrari je pobedio na 15 od 17 trka te sezone, a Schumacher je titulu osvojio sa još šest trka do kraja sezone, na VN Francuske. Te sezone, Schumacher je oborio rekord koji je drzao zajedno sa Mansellom od devet pobeda u sezoni, tako sto je pobedio na jedanaest trka, a svaku trku je završavao na pobedničkom postolju. Sezonu je završio sa 144 boda, a drugoplasirani Barrichello je završio na drugom mestu sa rekordnih 67 bodova zaostatka. Ferrarijev par je na 9 od 17 trka završavao na prvom i drugom mestu.

Kako je izjednačio Fangiov rekord od pet titula, Schumacher je u narednu sezonu ušao sa još većim samopouzdanjem, ali i ne tako dominantnim bolidom kakav je imao 2002. godine. Najveća pretnja dolazila je iz Williams BMW-a i McLaren Mercedesa. U prvoj trci, Schumacher je izleteo sa staze, a u naredne dve trke je bio umešan u incidente. Schumacher je zaostajao za Raikkonenom 16 bodova, ali je pobedom na VN San Marina i još dve trke, došao Fincu na samo dva boda. Uprkos Schumacherovoj pobedi u Kanadi i Barrichellovoj pobedi u Britaniji, u srednjem delu sezone, Williams BMW je bio dominantan bolid, jer su njegovi vozači Ralf Schumacher i Juan Pablo Montoya pobedili na po dve trke. Nakon trke u Madjarskoj, Schumacher je vodio u generalnom plasmanu ispred Montoye i Ralfa za jedan odnosno dva boda. Za narednu trku, FIA je najavila promene za pneumatike, što je nateralo Michelin (koji je izmedju ostalog bio dobavljač pneumatika Williamsu i McLaren Mercedesu), da za veoma kratko vreme redizajnira svoe pneumatike pre VN Italije. Schumacher koji je vozio na Bridgestone pneumaticima je pobedio u naredne dve trke, a nakon kazne koju je Montoya dobio kaznu na VN Amerike, u trci za šampionsku titulu ostali su samo Schumacher i Raikkonen. Na poslednjoj trci sezone u Japanu, Schumacheru je bio potreban samo jedan bod kako bi osigurano novu titulu šampiona, dok je Raikkonenu bila potrebana pobeda. Schumacher je trku završio na osmom mestu, osvojivši jedan bod došao je do nove, šeste titule šampiona u karijeri, sa samo dva boda ispred Raikkonena.

alt alt
Schumacher, Ferrari, Formula 1, 2002. godine Schumacher, Ferrari, Formula 1, 2003. godine

2004. godine Schuamcher je u prvih 13 trka ostvario 12 pobeda, a jedino nije završio trku u Monte Carlu kada je zbog udesa sa Montoyom morao da odustane. Posle dvanaeste pobede, rekordna sedma titula svetskog šampiona nije više dovodjena u pitanje. Sezonu je završio sa 148 bodova, 34 boda više od drugolasiranog Rubensa Barrichella, i postavio je novi rekord po broju pobeda u sezoni. Od 18 trka Schumacher je pobedio na 13, i tako oborio sopstveni rekord postavljen dve godine ranije.

Za 2005. godinu stiglo je i novo pravilo za pneumatike, koji su sada morali da izdrže celu trku, što je donelo prednost timovima koji su koristili Michelinove gume u odnosu na Ferrari koji je koristio Bridgestone. Promene su najvećim delom donete zbog ogromne dominacije Ferrarija, kako bi se sport učinio zanimljivijim. Verovatno najzanimljiviji trenutak sezone je bila trka za VN San Marina, kada je Schumacher startovao sa trinaestog mesta, i borio se sa Špancem Fernandom Alonsom do poslednjeg metra za pobedu, ali je na kraju završio 0.2 sec iza španca. Na sredini sezone Schumacher je dao zabrinjavajuću i u mnogome rastužujuću vest za sve navijače "propetog konjića": "Mislim da se ove sezone nemogu ubrojati u vozače koji imaju šansu za osvajanje titule. To vam je kao da pokušavate da se borite sa lošim oružijem... Ako je vaše oružije slabo, nemate nikave šanse u borbi". Na VN Amerike, svi timovi koji su koristili Michelin gume nisu smeli da startuju trku, jer su se njihovi pneumatici pokazali kao nepouzdanim, pa je samo 6 bolida koji su koristili Bridgestone gume započeli trku. Schumacher nije uspeo da završi na 6 od 19 trka te sezone, pa je u generalnom plasmanu završio na trećem mestu sa 62 boda (svetski prvak Alonso je osvojio titulu sa 133 osvojena boda).

alt alt
Schumacher, Ferrari, Formula 1, 2004. godine Schumacher, Ferrari, Formula 1, 2005. godine

Naredna godina je bila Schumacherova poslenja sezone sa Ferrarijem. Nakon tri trke Schumacher je imao samo 11 bodova i već je zaostajao za Alonsom 17 bodova. Uspeo je da pobedi na naredne dve trke. Njegova pol pozicija na VN San Marina je bila njegova 66., i uspeo je da sruši rekord koji je postavio Senna 12 godina ranije. Schumacherova naredna pol pozicija je poništena jer je posle svog brzog kruga Schumacher stao u pretposlednjoj krivini i tako zablokirao prolaz Alonsu koji je bio u brzom krugu. Na VN Kanade, Schumacher je već zaostajao 25 bodova za Alonsom, ali je pobedio na naredne tri trke i tako smanjio zaostatak na 11 bodova. Njegova pobeda na Hockenheimu je bila poslednja pobeda Nemca na domaćem terenu (narednu je postigao Sebastijan Vettel 2009.). Nakon pobede na VN Italije (gde je Alonsu pukao motor), i na VN Kine (gde je Alonso imao problema sa gumom), Schumacher je vodio u šampionatu po prvi put u sezoni. Iako je imao isti broj bodova kao i Alonso, Schumacher je bio na prvom mestu zahvaljujući većem broju pobeda. Na VN Japana Schumacher je vodio trku sa 16 krugova do kraja, ali je onda po prvi put posle VN Francuske 2000. godine.

Ferrarijev motor otkazao i Schumacher je bio izvan trke. Alonso je pobedio u trci što mu je dalo prednost od 10 bodova sa jednom preostalom trkom do kraja šampionata. Schumacher je mogao da osvoji titulu samo u slučaju da pobedi u Brazilu, a da Alonso ne osvoji nijedan bod. Pre trke u Brazilu, Schumacher je predao titulu Alonsu. Tokom kvalifikacija, Schumacher je imao najbolja vremena u prva dva sektora, ali je problem sa gorivom sprečio Nemca da odveze i jedan krug u poslednjoj kvalifikacionoj sesiji, pa je trku započeo sa destog mesta. U ranoj fazi trke Schumacher je došao do šestog mesta, ali je prilikom preticanja Jarna Trulija, probušio gumu na na prednje krilo Alonsovog timskog kolege. Kada je izašao iz boksa Schumacher je imao zaostatak od 70 sec za vodećim u trci Felipe Massom. Schumacher je preteko i Fizikelu i Raikkonena i osigurao četvrto mesto. Njegova vožnja na VN Brazila te godine je ocenjena kao hrabra i herojska, neverovatna vožnja koja je zatvorila njegovu karijeru.

Na VN Italije 2006. godine tim iz Maranella je objavio da se Schumacher povlači iz Formule 1. Schumacher je potvrdio tu izjavu tima. Posle nekoliko dana Schumacher je dao interviju novinarima u kojem je izjavio da će se njegov posao sa Ferrarijem nastaviti, ali u ulozi supervizora. Schumacher je trebao dobiti ulogu pomoćnika, pored svog nekadašnjeg šefa Jeana Todta, što bi mu omogućilo da bude uključen u odabir vozača, medjutim ipak je na kraju ostao kao savetnik u timu. Nakon Schumacherovog povlačenja, David Colutard i Niki Lauda proglasili su Schumachera za najkompletnijeg vozača Formule 1 svih vremena.

alt alt
Schumacher, Ferrari, Formula 1, Nurburgring, 2006. Schumacher, Ferrari, Formula 1, kraj 2006. godine

2007. godine Schumacher je radio u Ferrariju kao savetnik, i jednim delom kao Todtov specijalni asistent. Schumacher je prisustvovao na dosta trka te sezone u boksu Ferrarija, a prvi put je seo u bolid F2007, 24 oktobra na Ferrarijevoj stazi u Fioranu. Odvezao je svega nekoliko krugova bez zabeleženog vremena, a Ferrarijev potparol je izjavio da je tavožnja bila egzibiciona, zbog direktora Fiata koji su taj dan održavali sastanak u Maranellu. 13. novembra 2007. godine Schumacher je posle godinu dana ponovo seo u bolid Ferrarija. Ovoga puta bilo je zvanično testiranje, gde je pomogao timu u testiranju elektronike i guma na Jerezu za predstojeću sezonu. Ros Brawn je kasnije izjavio da je Schumacher spreman da pomogne timu kad god to zatreba i da je više nego srećan što može da pomogne timu u razvijanju bolida, ali je isto tako izjavio da iako voli da vozi, ne bih voleo da to bude previše često.

Schumacher je 2008. godine učestvovao u IDM seriji moto trka, ali je najavio da to neće biti njegova druga trkačka karijera, već da vozi iz ljubavi prema dva točka. Schumacher je bio prisutan na VN Madjarske 2009. godine, kada je Felipe Massa zadobio tešku povredu glave na kvalifikacijama od otpalog dela sa bolida Rubensa Barrichella. Kako je postalo jasno da Massa neće biti u mogućnosti da vozi u nastavku sezone, Schumacher je pristao da zameni povredjenog Brazilca, i 29. jula 2009. godine Ferrari je dao zvaničnu izjavu o tome da će Schumacher menjati povredjeno Massu na trci u Valensiji, ali i na svakoj drugoj trci dok se Massa ne oporavi. Schumacher je počeo da se priprema na bolidu iz 2007. godine, jer zbog pravila nije mogao da testira bolid iz 2009. godine. Ferrari je tražio specijalnu dozvolu za Schumachera, kako bi mogao da testira na bolidu za 2009. godinu, ali su Williams Red Bull i Toro Rosso bili protiv toga. Schumacher je bio primoran da otkaže vožnju u Ferrariju zbog povrede vrata koju je doživeo na trkama motora ranije te godine. Umesto Schumachera, povredjenog Massu su zamenili test vozač Luca Badoer, a kasnije i Giancarlo Fisichella.

23. decembra 2009. godine objavljena je vest da će se Schumacher vratiti u Formulu 1 u tim Mercedesa sa sunarodnikom Nikom Rozbergom. 16. novembra te godine, Mercedes je kupio Brawn GP, što je bilo prvo takmičenje tima još od davne 1955. godine. Schumacher je svoje pripreme za novu sezonu započeo još kada j trebao da zameni povredjenog Massu u Ferrariju, ali pošto se nije vratio u Ferrari, Schumacher je odlučio da karijeru nastavi u timu koji ga je i uveo u svet Formule 1 - Mercedesom, ali i priliku da ponovo radi sa šefom tima Rossom Brownom. Nakon medicinskih testova i intenzivnog treninga, Schumacher je dobio zeleno svetlo od doktora da može da se vrati trkanju.

Kako je tim Brawn GP prodat Mercedesu, a Jenson Button prešao u McLaren, zamena Barrichella i Rosberga značila je da će vozačka postava biti potpuno Nemačka. Schumacher je sa Mercedesom potpisao trogodišnji ugovor vredan oko 32 miliona dolara. Povratak Schumachera na stazu uporedjen je sa povratkom Nikija Laude 1982. godine u 33. godini, i Mansellovom povratku u 41. godini života, 1992. godine. Medjutim njegov povratak na stazu nije bio onakav kakav je sedmostruki šampion zamišljao. U sezoni 2010. Schumacher nije ostvario nijednu pol poziciju, nijednu pobedu i nijednom nije trku završavao na pobedničkom postolju, što je njegova najlošija sezona još od debitantske sezone 1991. Bolid Mercedesa nije bio konkurentan tokom čitave sezone, Schumacher je imao problema na gotovo svakoj trci, a najbolji plasman u trci mu je bio četvrto mesto na VN Španije, Turske i Koreje. Iako je zbog loših rezultata na polovini sezone bio na udaru medija da će 2010. biti njegova poslednja sezona u Formuli 1, tim Mercedesa je najavio da neće menjati vozačku postavu za narednu sezonu, što je automatski značilo da Schumacher ostaje makar do kraja 2011. godine.

alt alt
Schumacher, Ducati, MotoGP, 2008. Schumacher, Mercedes GP, Formula 1, 2010.

Veliko poboljšanje u performansama nemačkog veterana se osetilo 2011. godine, Rosberg mu više nije mnogo bežao u poenima i do poslednje trke su vodili borbu za poziciju u plasmanu. Ipak zahvaljujući manjem broju odustanja, Rosberg se našao ispred Svhumachera i ove sezone. Mercedes je kao i prošle sezone bio van tempa vodeća tri tima, pa je i Schumacherovo četvrto mesto u Kanadi najbolji plasman nemačkog tima ove sezone. Ponovo su se vodile priče da sedmostruki prvak neće voziti naredne godine, ali Schumacher je odlučan da svoj ugovor ispoštuje do kraja.

2012. godine je počela veoma dobro, jer je Mercedes imao inovaciju na bolidu u vidu duplog DRS sistema, međutim nakon prvih par trka tim počinje da tone. Veliko iznenađenje je usledilo na kvalifikacijama u Monaku, kada je Nemac došao do polpozicije, koja mu je oduzeta zbog kazne na prethodnoj trci. Schumacher nije uspeo da dođe do pobede ni ove godine, ali je zato u Valensiji na VN Evrope došao do prvog podijuma od 2006. godine. Pred kraj sezone sedmostruki prvak je objavio da se povlači iz Formule 1 i da se više neće vraćati. 

schumi2011 schumacher2012
Schumacher u Kanadi 2011. godine Schumacher na podijumu u Valensiji 2012. godine

U svojoj karijeri Schumacher je osvojio sve što se osvojiti može. Oborio je i postavio na desetine rekorda, od kojih će nekoliko stajati decenijama. 7 šampionskih titula, i 5 osvojenih za redom, Schumachera su postavili na prvo mesto večite liste šampiona u istoriji Formule 1. Od 308 trka koliko je odvozio, ostvario je 91 pobedu, 43 druga mesta i 19 trećih, dok je 141 trku vodio. 68 puta je krenuo sa najbolje startne pozicije, a izvezao je 76 najbržih krugova i zabeležio 1566 bodova.

Sezona Serija Tim Pozicija u
šampionatu
1988 European Formula Ford 1600 Eufra Racing 2.
German Formula Ford 1600 Eufra Racing 6.
Formula Konig Hoecker SWS 1.
1989 German Formula 3 WTS Racing 3.
European Formula 3 Cup WTS Racing NC
Macau Grand Prix WTS Racing NC
1990 World Sportscar Championship Team Sauber Mercedes 5.
German Formula 3 WTS Racing 1.
European Formula 3 Cup WTS Racing NC
Macau Grand Prix WTS Racing 1.
1991 Formula 1 Jordan / Benetton 14.
World Sportscar Championship Team Sauber Mercedes 9.
DTM Zakspeed Mercedes NC
Japanese Formula 3000 Team Le Mans 12.
1992 Formula 1 Benetton Ford 3.
1993 Formula 1 Benetton Ford 4.
1994 Formula 1 Benetton Ford 1.
1995 Formula 1 Benetton Renault 1.
1996 Formula 1 Ferrari 3.
1997 Formula 1 Ferrari DSQ
1998 Formula 1 Ferrari 2.
1999 Formula 1 Ferrari 5.
2000 Formula 1 Ferrari 1.
2001 Formula 1 Ferrari 1.
2002 Formula 1 Ferrari 1.
2003 Formula 1 Ferrari 1.
2004 Formula 1 Ferrari 1.
2005 Formula 1 Ferrari 3.
2006 Formula 1 Ferrari 2.
2010 Formula 1 Mercedes GP Petronas F1 Team 9.
2011 Formula 1 Mercedes GP Petronas F1 Team 8.
2012 Formula 1 Mercedes AMG Petronas F1 Team 13.
Napisao: administrator utorak, 12 oktobar 2010 19:33
 
Pratite nas na:
facebook twitter go youtube_logo

 belgija

Petak 22. avgust 2014.
Prvi trening: 10:00 - 11:30
Drugi trening: 14:00 - 15:30

Subota 23. avgust 2014.
Treći trening: 11:00 - 12:00
Kvalifikacije: 14:00

Nedelja 24. avgust 2014.
Trka:  14:00 

baner 256x105_1

abs show

falkon f1

rush-256x105

Salon-Pehara_rek

sezone