Jacques Villeneuve

El. pošta Štampa PDF

Jacques Joseph Charles Villeneuve je bivši šampion Formule 1 iz 1997. godine. Rodjen je u Saint-Jean-sur-Richelieu, Quebecu u Kanadi 9. aprila 1971. godine. U trkačkoj karijeri je pored titule šampiona u Formuli 1 osvojio još i titulu šampiona u CART seriji, a takodje je i pobednik trke Indijanapolis 500. Villneuve je treći vozač koji je uspeo da osvoji ove tri prestižne titule, posle Maria Andretija i Emersona Fittipaldija.

villeneuve00

Puno ime: Canada.svg Jacques Joseph Charles Villeneuve
Datum rođenja: Canada.svg 09. April 1971. - Kvabek
.
FORMULA 1
Aktivne godine: 1996. - 2006.
Timovi: Williams, BAR, Renault, Sauber, BMW Sauber
Broj trka: 165
Broj pobeda: 11
Broj titula: 1 /'97/
Prva trka: 1996. VN Australije
Prva pobeda: 1996. VN Evrope
Zadnja pobeda: 1997. VN Luksenburga
Zadnja trka 2006. VN Nemačke

Jacques je imao samo 11 godina kada je njegov otac Gilles Villneuve stradao na kvalifikacijama za VN Belgije u Zolderu, a dve godine kasnije, Jacques je zatražio od majke da krene očevim stopama. Kako Jaques nije bio najbolji djak u školi, majka mu je obećala da će mu dozvoliti da vozi karting ako bude imao dobru ocenu iz njegovog predmeta koji je najviše mrzeo - matematike. Kako je Villneuve ispunio svoje obećanje, i doneo majci zahtevanu ocenu, dobio je i priliku da vozi karting. To je bio karting od 100cc i vozio ga je na kart stazi u Imoli. Kako su vlasnici staze braća Luigi i Massimo Buratti bili impresionirani vožnjama Kanadjanina, ponudili su mu da se oproba u malo jačem kartingu - od 135cc, a na kraju dana je dobio priliku da vozi na pravoj stazi Imola sa Formula 4 bolidom.

Uskoro, Jacquesov ujak, poslao ga je u vozačku školu Jima Russella u Mont Tremblantu, Quebecu. Njegov kurs je trajao svega tri dana, nakon čega je pokazao ogromnu koncentraciju i ozbiljnost za njegove godine, a na kraju kursa je dobio diplomu od glavnog instruktora Gilberta Pednaulta koji je proglasio Villneuva za najboljeg studenta kojeg je ikad imao. Kada je sa 17 godina pokušao da dobije trkačku licencu, odbijen je i u Canadi i u Italiji jer nije imao dovoljno godina, ali je uz pomoć Kanadske automobilske federacije dobio svoju licencu iz Andorre.

1988. godine Villneuve je vozio u Alfa Kupu, protiv bivših vozača Formule 1 Johny Cecottoa i Mauro Baldia, i završio je u dva navrata na desetoj poziciji. Dve nedelje kasnije, na Monzi, Villneuve je vozio protiv Patresea i Larinia. Od 1989. do 1991. godine Villneuve se takmičio u Italijanskoj Formuli 3, ali nije ostavio preterano dobar utisak. Naredne, 1992. godine takmičio se u Japanskoj Formuli 3 gde je zabeležio 3 pobede i završio sezonu na drugom mestu. Uskoro je Villneuve dobio ponudu da vozi u jednoj trci Formule Atlantik. Završivši treći u trci, vlasnik tima za koji je Villneuve vozio Craig Pollock, bio je impresioniran i omogućio je Kanadjaninu da vozi naredne sezone u Severno Američkoj Toyota Atlantik seriji.

Tokom 1993. godine, Villneuve je osvojio sedam pol pozicija i pobedio na pet trka, od ukupno petnaest koliko je voženo, ali je zbog nekoliko bitnih sudara i nezavršavanja trka, sezonu završio na trećem mestu u poretku vozača.

1994. godine Villneuve je prešao u IndyCar seriju. U svojoj prvoj godini završio je na drugom mestu na prestižnoj trci Indianapolis 500, i pobedio na trci Road America, istoj stazi gde je njegov ujak pobedio devet godina ranije. Sezonu je završio na šestom mestu, sa 131 bodom iza šampiona Al Unser Juniora, i osvojio nagradu za rukija godine. 

villeneuve01 villeneuve02
1994. Villeneuve u karting takmičenju 1994. Villeneuve u američkoj CART seriji

Villneuve je narednu sezonu započeo perfektno. Pobedio je na prvoj trci sezone, na ulicama Miamia, i ostvario još tri pobede od kojih je najznačajnija bila pobeda na trci 500 milja Indianapolisa. Iako je u trci imao kaznu, Villneuve se na kraju probio do prvog mesta i pobedio ispred Christiana Fittipaldia za više od dve sekunde. Njegove performanse u Americi, kao i slavno prezime, privukli su pažnju Franka Williamsa. Williams je potisao sa Villneuvom ugovor za narednu sezonu 1996., a na kraju sezone u CART seriji, kanadjanin je počeo da testira za Williams. Villnaeuve je poslednji vozač koji je osvojio CART IndyCar šampion, jer je naredne godine došlo do podele u CART seriji na dve nezavisne serije - Indy Racing League i Champ Car World Series.

Villneuve je potpisao ugovor na dve godine sa Williamsom. Njegov talenat je uočen odmah na startu sezone, na prvoj trci u Australiji kada je osvojio pol poziciju i gotovo pobedio u trci, ali ga je curenje ulja sprečilo u tome, ali je ipak uspeo da završi na drugom mestu (taj rezultat je posle njega ostvario jedino Lewis Hamilton, 11 godine kasnije kada je u svojoj prvoj trci u Formuli 1 završio na drugom mestu). Svoju prvu pobedu ostvario ja na četvrtoj trci sezone, na Nurburgringu, uprkos velikom pritisku koji je imao od strane Michaela Schumachera. Te godine pobedio je na četiri trke što je bilo najviše pobeda za jednog novajliju (taj rekord je izjednačio Lewis Hamilton 2007. godine), i uspeo je da odluku o tituli svetskog šampiona odvede na poslednju trku sezone u Japan. Na poslednjoj trci su jedino Villneuve i Hill imali priliku za titulu, ali kako je Villneuve zaostajao za Hillom devet bodova, njegove šanse su bila minimalne. Na kraju, Hill je osvojio titulu, dok se Villneuve povukao iz trke u 37. krugu zbog otpadanja zadnjeg desnog točka.

villeneuve03 villeneuve04
1995. Villeneuve, CART, pobednik Indianapolisa  1996. Villeneuve u F1 sa Williamsom na VN Monaka

Kako je 1997. godine Hill otišao iz tima, Villneuve je bio prvi vozač, dok je zamena za Hilla stigla u vidu Heinz-Harald Frentzena. Hill je ponovo odluku o tituli odveo na poslednju trku sezone, ali ovoga puta je protiv sebe imao dvostrukog šampiona Michaela Schumachera. Coultard je pobedio na prvoj trci sezone, ali je Villneuve pobedio na naredne dve trke, u Brazilu i Argentini. Još pet pobeda je usledilo te godine za Kanadjanina: Španija, Britanija, Madjarska, Austrija i Luxembourg. Takodje te godine, Villneuve je osvojio i deset pol pozicija. Na poslednjoj trci u Jerezu, Villneuve je osvojio titulu šampiona, u svojoj drugoj sezoni u Formuli 1, ali ta trka je ostala upamćena po sudarima izmedju njega i Schumachera. Kako je Villneuve pretakao Schumachera u Dry-Sec krivini tokom 48. kruga, Nemac je udario u Villneuva i oštetio mu bolid, medjutim Kanadjanin se oporavio i završio trku na trećem mestu, dok je Schumacher odustao iz trke i na kraju diskvalifikovan iz šampionata.

Naredna sezona, je za bila sve samo ne dobra za vladajućeg šampiona. Kako je Williams prešao sa Renaultovih na Mecachrome motore, Villneuve se mučio tokom cele sezone. Najbolja mesta su mu bila u Nemačkoj i Madjarskoj kada je završavao na drugom mestu. Bez pobeda u sezoni, Villneuve je završio na kraju sa 21-im osvojenim bodom i na petom mestu u oretku vozača, 79 bodova iza šampiona Mike Hakkinena.

villeneuve05 villeneuve06
1997. Villeneuve slavi titulu 1998. Villeneuve u Williams FW20 bolidu

1999. godine Viullneuve prelazi da vozi za novonastali tim BAR (British American Racing), koji je delom bio u vlasništvu i njegovog bivšeg menadžera Craiga Pollocka. Kolega u timu bio mu je Brazilac, Ricardo Zonta, a uprkos dobroj vozačkoj postavi, tim je imao očajnu sezonu. Nisu završili na 11 trka te sezone, a da stvar bude još gora nisu uspeli da osvoje ni jedan bod. S vremena na vreme, bolid je pokazivao da može da se nosi sa najboljima, ali i kada bi Villneuve bio na dobroj poziciji, bolid je imao tehničkih problema.

Uprkos očajnoj sezoni, oba vozača su ostala u timu i naredne, 2000. godine. Supertac motori su zamenjeni sa Hondinim, a partnerstvo sa hondom se pokazalo kao daleko uspešnije nego sa Supertacom, jer je Villneuve završavao u bodovima na sedam trka, a malo mu je trebalo da se popne na podijum na VN Amerike.

2001. godine, Villneuve je bio umešan u incident na prvoj trci sezone, kada je udario u Williamsovog vozača Rafla Schumachera. Jedan sudija je izgubio život od zalutalog pneumatika koji ga je pogodio u grudi i usmrtio. Villneuve je završio sezonu sa pet bodova manje nego prethodne, ali je uspeo da se dva puta popne na pobedničko postolje, u Španiji i Nemačkoj. Ta dva podijuma bila su ujedno i njegova poslednja pobednička podijuma u njegovoj F1 karijeri.

villeneuve07 villeneuve08
1999. Villeneuve u BAR 001 na VN Italije 2001. Villeneuve u BAR 003 na VN Monaka

2002. godine u timu je došlo do velikih promena, pa je novi menadžer tima, David Richards počeo da dovodi u pitanje Villneuovih 15 miliona $ plate. Od tad, Villneuve je počeo da se oseća loše u timu, a u prilog mu nisu išli ni rezultati koji su te godine postizali on i Panis. Svega sedam bodova i daleko nekonkurentniji bolid od prošlogodišnjeg. 

Naredne 2003. godine Villneuvu je klupski kolega bio Jenson Button koji je došao iz Renaulta, dok je Olivier Panis prešao u Toyotu. Međutim, za razliku od prethodnih timskih kolega, Button je konstantno bio uspešniji od Villneuva, pa je na kraju sezone Villneuve bio kritikovan od strane medija kako je uradio premalo i kako njegove vožnje više ne izgledaju šampionski. Na poslednjoj trci sezone, u Japanu, Villneuve je zamenjen sa bivšim šampionom Britanske Formule 3 Takoma Satom.

Iako nije imao ugovor za narednu sezonu, Villneuve je nastavio da trenira i da učestvuje u trkama širom Evrope. U septembru 2004. Godine vratio se u Formulu 1 sa Renault timom. Villneuve je delom pomogao timu Renaulta da dodje do treće pozicije u poretku konstruktora, ali nije uspeo da osvoji nijedan bod u tri trke koliko je odvozio za Francuski tim. Pre nego što je potpisao ugovor sa Renaultom za tri trke, Villneuve je obezbedio sebi mesto u Sauberu za sezonu 2005.

villeneuve09 villeneuve10
2002. Villeneuve u BAR 004 na Indianapolisu 2004. Villeneuve u Renaultu na VN Japana

Na prvoj trci sezone 2005. činilo se da će ova sezona za Kanadjanina biti daleko bolja od nekoliko prethodnih. Osvojio je četvrtu poziciju na VN Australije, ali je uprkos dobroj startnoj poziciji trku završio na trinaestom mestu. U prvih nekoliko trka, Villneuve je bio najsporiji vozač na Michelin gumama, pa su uskoro krenule priče da bi čak mogao i da dobije otkaz. Medjutim glasine koje su se pojavile brzo su ugašene, jer je na VN San Marina, Villneuve završio na četvrtom mestu, što su bili njegovi prvi bodovi za tim. U nastavku sezone Villneuve je imao uspona i padova, ali je uspeo još nekoliko puta da završi u bodovima, ali ga je na kraju sezone pretekao timski kolega, Felipe Massa, po broju bodova i u generalnom plasmanu. Oba vozača su tokom sezone imali slične brzine tokom trke, ali je na kraju godine Massa potpisao za Ferrari, a Villneuve je dobio novog timskog kolegu.

U svojoj poslednjoj sezoni u Formuli 1 Villneuve se trkao zajedno sa Nickom Heidfeldom, i na prvih 12 trka uspeo je da zabeleži svega sedam bodova, medjutim na VN Nemačke doživeo je težak udes u 31. prvom krugu, koji ga je udaljio od trkanja. Na njegovo mesto došao je Robert Kubica koji je odlično vozio tokom narednih trka, a kasnije je objavljeno da su se tim BMW Saubera i Villneuve razišli, jer Villneuve nije hteo da vozi sa mladim Poljakom.

villeneuve11 villeneuve12
2005. Villeneuve u Sauber C24 na Suzuki 2006. Villeneuve u BMW Sauber F1.06 u Kanadi

Tokom narednih godina, Villneuve je vozio u nekoliko različitih serija. Le Mans i NASCAR bili su najzvučniji od svih, ali se trkao i u Speedcar seriji i u Top Race V6.

Tokom desetogodišnje karijere, Villneuve je vozio za pet različitih timova, osvojio jednu šampionsku titulu (1997. godine sa Williamsom) i pobedio na 11 trka. 13 puta je startovao sa pol pozicije, 23 puta se peo na pobedničko postolje i izvezao 9 najbržih krugova, dok je u karijeri osvojio 235 bodova.

Sezona Tim Poeni Plasman
1996 Rothams Williams Renault 78 2.
1997 Rothams Williams Renault
81 1.
1998 Winfield Williams 21 5.
1999 British American Racing 0 21.
2000 Lacky Strike Reynard BAR Honda 17 7.
2001 Lacky Strike BAR Honda
12 7.
2002 Lacky Strike BAR Honda
4 12.
2003 Lacky Strike BAR Honda
6 16.
2004 Mild Seven Renault F1 Team 0 21.
2005 Sauber Petronas 9 14.
2006 BMW Sauber F1 Team 7 15.
Napisao: g. jermić i đ. đokić sreda, 12 januar 2011 15:53
 
Pratite nas na:
facebook twitter go youtube_logo

 singapur

Petak 19. septembar 2014.
Prvi trening: 12:00 - 13:30
Drugi trening: 15:30 - 17:00

Subota 20. septembar 2014.
Treći trening: 12:00 - 13:00
Kvalifikacije: 15:00

Nedelja 30. septembar 2014.
Trka:  14:00 

baner 256x105_1

abs show

falkon f1

rush-256x105

Salon-Pehara_rek

sezone