Williams F1

Frank Williams je krajem 1966. godine osnovao Frank Williams Racing Cars Ltd. Williamsu je ponestalo para kako bi nastavio svoju karijeru i zato počinje da izrađuje automobile za svog prijatelja Piersa Couragea, naslednika bogate Courage familije. Tim je debitovao u oktobru 1967. godine u Formuli 3, kada je Courage vozio Brabham automobil.

williamsfw35

Sedište tima:	Grove, Velika Britanija
Šef tima:	Frank Williams
SEZONA 2013
Vozači:	16. Pastor Maldonado 17. Valtteri Bottas
Šasija:	Williams FW35
Motor:	Renault
FORMULA 1 sa Frank Williams Racing Cars
Prva trka:	1977. VN Španije
Broj trka:	591
Broj pol-pozicija:	127
Broj pobeda:	114
Najbržih krugova:	131
Konstruktorskih:	9
Vozačkih titula:	7

1968. godine Willimas sa Courageom prelazi u Formulu 2 takođe sa Brabham automobilom, a pored toga priprema automobile i za Formulu 2 za Richard Burtona, Tetsu Ikuzawu i Tony Trimmera.

U Formuli 2 Courage je imao dobre rezultate, a polovinom sezone Williams odlučuje da timu doda sponzorisanog vozača Max Mosleya. Na Monzi Lotteria Jonathan Williams je stao iza Coragea i on donosi prvu pobedu timu. Na stazi Enna Courage ostvaruje drugo mesto iza Jochen Rindta.

Za 1969. godinu Williams odlučuje da nastavi takmičenje sa Couragom, ali ovoga puta u Formuli 1 i kupuje stari Brabhamov bolid sa kojim počinje takmičenje. Sezona je krenula prilično dobro sa petim mestom na Međunarodnom trofeju i drugim mestom u Monaku. Tokom sezone usledilo je još jedno drugo mesto u Americi i Courage završava sezonu na osmom mestu u plasmanu vozača. Takođe Williams nastavlja takmičenje u Formuli 2 ovoga puta sa četri bolida.

1970. godine Williams ulazi u partnerstvo sa Alessandrom de Tomasom i kupuje od njega šasiju sa Fordovim motorom, za tim i dalje nastavlja da vozi Courage sve do Zandvoorta gde je poginuo. Williams na njegovo mesto dovodi Brian Redman, pa potom Tim Schenkena da završi ostatak sezone. Krajem godine De Tomasov program je obustavljen. 1971. godine Williams se odlučuje za March bolide i unajmljuje Henri Pescarola zahvaljujući novcu od Motula. Ovo je pomoglo u takmičenju u Formuli 2 gde u tim dolazi drugi vozač Carlos Pace. U Formuli 2 su imali dosta dobar uspeh, nasuprost Formuli 1 gde uspeha kao da nije ni bilo.


1969. Williams BT26A	1971. Carlos Pace u Williams 711 bolidu

Početkom 1972. godine Politoys kompanija nudi Williamsu da izardi bolide za njih. Oni unajmljuju Len Baileya i sa Maurice Gommom u Wokingu proizvode Politoys-Cosworth bolid. Automobil je kasnio, pa je Williams u sezonu ušao sa starim March bolidom kojeg su vozili Pescarlo i Pace. Pace je pokazao dobar tempo, ali Politoys bolid nije bio spremabn sve do VN Britanije, kada Pescarolo demolira prototip u ranoj fazi trke. On takođe uništava i March bolide u nekoliko uzastopnih incidenata. Pace na kraju sezone napušta tim.

Williams 1973. godine nalazi podršku italijanske auto kompanije Isa-Rivolta, a u tim dolazi Marlborov vozač Nanni Galli. Tim je postao poznat kao Isa-Marlboro, bivši Marchov dizajner John Clarke je unajmljen kako bi dizajnirao novi bolid. U tim dolazi Howden Ganley nakon što Gallijev novac nije mogao da se materijalizuje. Marlborova podrša Williamsu je značila da moraju da odustanu od Ganleya i unajme Artura Merzaria 1974. godine. Drugi automobil je bio rezervisan za sponzorisane vozače u kome se na kraju godine našao Jacques Laffite. Tim je ušao u finansijske probleme, a loša vest je tek trebala da stigne. Marlboro na kraju godine uskraćuje sponzorstvo. Merzario i Laffite su ostali sa timom 1975. godine uz podršku Ambroziuma i novih automobila koji su po prvi put nazvani Williams. Novca je ponestalo, ali Williams je imao i trenutke slave kada je Laffite završio na drugom mestu na VN Nemačke.

1976. godine Williams je bio primoran da uđe u partnerstvo sa Walter Wolf Racingom kako bi isplatio dugove. Tim kupuje Hesketh šasiju, a u tim zahvaljujući Marlboru dolaze Ickx i Michel Leclere. Auto nije imao uspeha i Wolf je pitao Harvey Postlethwaita (koji dolazi iz Hesketha) da dizajnira novi bolid za 1977. godinu. Frank Williams je dobio mesto generalnog direktora i zamenio Petera Warra na tom mestu. Jody Scheckter je unajmljen da vozi za tim. Kada je uprava tima isključena sa VN Argentine 1977. godine, Frenk Williams je rekao da neće ići. Da stvar bude gora Scheckter je pobedio na trci.


1973. Wilson Fittipaldi u Williams BT37 bolidu	1976. Jacky Ickx u Williams FW05 bolidu

Williams je odlučio da napusti tim. Uspeo je da ubedi nekoliko njegovih starih kolega da mu se pridruže. Pogotovo Patrick Heada sa kojim osniva Williams Grand Prix Engineering. Odlučuju da se takmiče sa March bolidom koji je vozio Patrick Neve. Tim se preselio u veliki magacin u Didcotu.

Tim je imao malu finansijsku podršku iz Saudijske Arabije i avio prevoznika Saudia. Neve je uradio što je mogao, a tim je sačuvao dovoljno novca kako bi mogao da dizajnira i napravi sopstveni bolid 1978. godine. U tim, na mestu vozača, dolazi Alan Jones, a u decembru 1977. godine je zvanično predstavljen bolid FW06. Automobil je bio dobar i Jones uspeva da dođe do drugog mesta na VN Amerike. Tim uspeva da sakupi 11 poena. Više novca je došlo u tim iz Saudijske Arabije, pogotovo iz kompanije TAG i Albilad.

Head je dizajnirao novi FW07, a Williams je obezbedio drugog vozača Clay Regazzonija koji je bio partner Jonesu 1979. godine. Novi automobil nije bio spreman za početak sezone, već se na stazi našao u aprilu na VN Španije. Na VN Belgije sredinom maja Jones se kvalifikovao kao četvrti, a Regazzoni kao osmi. U Monaku Vlay završava na drugom mestu iza Jody Schecktera. Nova aerodinamička poboljšanja su lansirala tim u sam vrh. Jones se na Vn Britanije kvalifikovao za pol-poziciju, tokom trke je vodio sve do 38. kruga kada je morao ad odustane zbog problema sa vodenom pumpom. Međutim Regazzoni pobeđuje i tako Williams dolazi do prve timske pobede. Jones uspeva da pobedi na sledeće tri trke i završava na trećem mesu u plasmanu vozača.


Head i Williams, 1978. godina	1979. Clay Regazzoni u Williams FW07

Regazzoni je tokom zime zamenjen sa Carlos Reutemannom. 1980. tim se takmičio sa poboljšanim FW07 bolidom koji je mleo sve ispred sebe. Jones pobeđuje u Argentini, Francuskoj, Britaniji, Kanadi i Americi. Reutemann pobeđuje u Monaku. Williams osvaja konstruktorsku titulu, a Jones postaje Svetski prvak Formule 1.

Odnos između dva vozača se pokvario kada je Reutemann odbio da posluša timsku naredbu i pobeđuje na VN Brazila. Nakon toga izbija rat. Teutemann pobeđuje u Belgiji, a Jones u Las Vegasu. Titula im je izmakla, a svetski šampion postaje Nelson Piquet u Brabhamu. Tokom zime Jones odlučuje da napusti sport. Williams dovodi Keke Rosberga na njegovo mesto. Reutemann nakon smao dve trke napušta tim, a na njegovo mesto dolazi Derek Daly.

FW08 iz 1982. godine je bio dobar auto, ali Rosberg pobeđuje samo jednom na VN Švajcarske. Zahvaljujući pouzdanošću Williamsovog bolida, Rosberg dolazi do titule svetskog šampiona.


1980. Reutemann u Williams FW07B	1982. Keke Rosberg u Williams FW08

Williams je znao, da ako želi da bude konkurentan sledeće sezone, da mora da pronađe turbo motor i ulazi u partnerstvo sa Hondom. 1983. godine Rosbergu se pridružuje Laffite. Rosberg ostvaruje nezaboravnu pobedu u Monaku. Novi Hondin motor i FW09 šasija su se pojavili krajem godine na zadnjoj trci u Južnoj Africi. Rosberg završava na petom mestu. 1984. godine je bilo dosta neuspeha zbog kvarova na motoru, ali Rosberg uspeva u Dalasu da ostvari pobedu. Krajem godine Williams odlučuje da Laffitea zameni sa Nigel Mansellom. Head je dizajnirao FW10, prvi bolid sa karbonfiber šasijom. Stari Hondin motor su koristili na prve četri trke, a novi motor je stigao u Kanadi. Rosberg pobeđuje u Detroitu, ali polovinom sezone pouzdanost FW10B je potvrđena Mansellovom pobedom na Brand Hatchu. Nakon toga Williams je bio nepobediv, Mansell pobeđuje u Južnoj Africi, a Rosberg u Australiji.

Rosberg, krajem sezone odlučuje da pređe u McLaren, a na njegovo mesto 1986. godine dolazi Nelson Piquet. Pre početka sezone, Frank Williams je teško povređem u saobraćajnoj nesreći u blizini Paul Richard staze. On je zadobio povredu kičme, zbog koje je ostao i dan danas paralizovan. Tim se održao zahvaljujući Headovom upravljanju i dominantnom FW11 bolidu. Piquet pobeđuje u Brazilu, Nemačkoj, Mađarskoj i Italiji, a Mansell u Belgiji, Kanadi, Francuskoj, Britaniji i Portugalu. Oba vozača su u Australiju otišla da se bore sa Prostom u McLarenu za šampionsku titulu. U dramatičnoj trci Mansellova guma je eksplodirala i Prost osvaja šampionat. Ali konstruktorska titula ide Williamsu.


1983. Keke Rosberg u Williams FW09	1985. Keke Rosberg u Williams FW10

Sledeće godine Piquet nije napravio ni jednu grešku i osvaja šampionsku titulu, Honda krajem 1987. godine napušta Williams i prelazi u McLaren, a tim se odlučuje da u novu sezonu uđe sa Judd motorima. Piquet prelazi u Lotus, a na njegovo mesto dolazi Riccardo Petrese 1988. godine. Bolid se nije pokazao baš, ali Mansell uspeva na dve trke da završi na drugom mestu. Krajem godine on prelazi u Ferrari. Williams postiže dogovor i 1989. godine koristi Renaultove V10 motore. Peterseu se pridružuje Therry Boutsen, koji pobeđuje u Kanadi i Australiji. Williams-Renault sistemu je bilo potrebno malo više razvoja, ali uprkos tome 1990. godine Peterse pobeđuje na stazi Imola.

Tog leta Williams unajmljuje dizajnera Adriana Neweya. Boutsen je otpušten, a Mansell se vratio u tim. 1991. godinu Willimas je započeo sa pobedama, Mansell ostvaruje pet pobeda, dok Peterse dva puta pobeđuje. McLaren osvaja konstruktorsku titulu, a Ayrton Senna vozačku. Međutim, 1992. godine nije bilo zaustavljanja za Mansella i Williams FW14B. Englez ostvaruje devet pobeda i postaje svetski šampion. Peterse pobeđuje samo jednom u Japanu i zauzima drugo mesto u plasmanu vozača. Williamsova dominacija te godine je krunisana konstruktorskom titulom.


1988. Nigel Mansell u Williams FW12	1992. Nigel Mansell u Williams FW14B

1993. godine Alain Prost zamenjuje Mansella, a test vozač Damon Hill se unapređuje u drugog vozača. Prost osvaja sedam pobeda i postaje trostruki šampion, Hill ostvaruje tri pobede što Williamsu osigurava šestu konstruktorsku titulu. Na kraju godine Williams odlučuje da dovede Ayrtona sennu u tim. Prost odbija da ostane u timu zbog ranijeg sukoba sa brazilcem. Tako da je Williams u 1994. godinu ušao sa Sennom i Hillom, kao i sa novim sponzorom Rothmansom.

Na VN San Marina u katasrofalnoj nesreći Senna gine. Hill postaje vozač broj jedan, a u tim se ponovo vraća Mansell. Tim je pobedio na sedam trka i Williams osvaja sedmi konstruktorski naslov. Te godine Michael Schumacher po prvi put postaje svetski šampion.

Te jeseni Renault odlučuje da snadbeva još i Benetton motorima (većim delom zbog Schumachera). 1995. godine Hill ostaje u timu, a njemu se pridružuje David Coulthard. Hill pobeđuje na četri trke, a Coulthard na jednoj, ali Benetton-Renaultu i Schumacheru niko nije mogao da parira. Te godine tim se preseljava u novu veliku fabriku u Groveu.


1994. Damon Hill i Ayrton Senna pored FW16	1996. Damon Hill u Williams FW18

1996. godine Coulthard se seli u McLaren, a Hillu se pridružuje Jacques Villeneuve. To je bio dobar izbor, Hill pobeđuje na osam trka i postaje svetski šampion, a Villneuve pobeđuje na četri trke što Williamsu osigurava konstruktorsku titulu. Hill odlazi na kraju godine, a na njegovo mesto dolazi Heinz-Herald Frentezen. 1997. godine Villneuve ostvaruje sedam pobeda i ulazi u borbu sa Schumacherom za naslov svetskog prvaka. Nemac je pokušao da izbaci Villneuva sa staze na zadnjoj trci, ali mu to nije uspelo, i Villneuve postaje svetski šampion. Frentzenova pobeda na jednoj trci i Villneuvove pobede donose Williamsu deveti konstruktorski naslov.

Na kraju 1997. godine Renault se povlači iz Formule 1, a Williams prelazi na Mecachrome V10 motore (rebrendirane verzije starih Renaultovih motora). Tim postiže dogovor da 2000. godine pređe na BMW motore, pored toga BMW ulazi u partnerstvo sa Williamsom. 1998. i 1999. McLaren-Mercedes je bio dominantna sila u Formuli 1.

Williams nije uspeo da bobedi ni na jednoj trci 1998. godine. Na kraju sezone Villneuve prelazi u BAR, a Frentzen u Jordan. U Williams dolazi Ralf Schumacher i šampion CART serije Alex Zanardi. Automobili nisu bili konkurentni ni 1999. godine sa redizajniranim Mecachrome V10 motorima (poznatijim pod imenom Supertec). Ali Ralf Schumacher uspeva da postigne neke zanimljive rezultare, iako ne uspeva da dođe do pobede. Zanardi je bio veliko razočarenje i 2000. godine Ralf Schumacheru se pridružuje dvadesetogodišnji Jenson Button.


1998. Heinz-Harald Frentzen u Williams FW20	2000. Jenson Button u Williams FW22

Računarska kompanija Compaq odlučuje da sponzoriše Williams-BMW tim, koji sezonu završava na trećem mestu. Na kraju godine Button prelazi u Benetton, a na njegovo mesto dolazi Juan Pablo Montoya. 2001. godine BMW je proizveo novi motor. Automobili su 2001. i 2002. bili veoma konkurentni, ali Ferrari i Schumacher su bili klasa za sebe. 2003. godine tim se okrenuo novom aerodinamičkom konceptu u nadi da će uhvatiti italijanski tim. Tim je imao veliku šansu za osvajanjem titule 2003. godine, ali greške vozača su omogućile Schumacheru i Ferrariju da dođu do titula.

Tim je u 2004. ušao sa Ralfom Schumacherom i Montoyom, znajući da će oni na kraju godine napustiti tim. Stvari nije poboljšao ni novi tehnički direktor Sam Michael. To je bila frustrirajuća godina.


2002. Montoya u Williams FW24	2004. Marc Gene u Williams FW26

Tim je počeo da dobija svoj oblik, zapošljavanjem Mark Webbera i Nick Heidfelda 2005. godine dalo je timu novi podsticaj. Međutim bilo je jasno da je partnerstvu sa BMW-om došao kraj, jer je minhenska fabrika želela sopstveni tim. Williams nakon razlaza sa BMW-om prelazi na Cosworth motore 2006. godine, iako su bili u pregovorima sa Toyotom za 2007.

2006. godine u tim dolazi Nico Rosberg. Bolid nije bio toliko loš, ali Webber i Rosberg su pravili greške, ali glavni uzrok je bila pouzdanost bolida. Webber na kraju godine prelazi u Red Bull, a u Williamsu ostaju Alex Wurz i Rosberg 2007. godine. Tim pravi velike promene u nastajanju da izleči svoje probleme, ulaze partnerstvo sa Toyotom koja počinje da ih snadbeva motorima.

2007. je bila razočaravajuća, ali Wurz i Rosberg uspevaju da izgrade mali napredak i tim završava na četvrtom mestu u plsmanu konstruktora. Wurz se krajem sezone povlači, a na njegovo mesto dolazi Japanac, Kazuki Nakajima.


2005. Mark Webber u Williams FW27	2007. Nico Rosberg u Williams FW29

2008. godina je bila mešavina uspeha i razočarenja za Williams. Iako je Rosberg uspeo da ostavri dva podijuma u Australiji i Singapuru, tim se borio sa problemom u brzim krivinama. Tim je bio jedan od prvih koji se prebacio na razvoj bolida za 2009. godinu, kada na snagu stupaju nova revolucionarna pravila. 2008. Willimas završava na razočaravajućem osmom mestu u plasmanu konstruktora. Rosberg je krajem godine izjavio da ako tim ne bude konkurentan u bliskoj budućnosti da će morati da napusti Williams. Ipak Williams uspeva da zadrži Rosberga i Nakajimu 2009. godine.

Iako su se veoma rano prebacili na izradu bolida za 2009. godinu, bolid se nije baš najbolje pokazao. Rosberg i Nakajima nisu uspeli ni jednom da se popnu podijum. Rosberg je redovno donosio poene, dok Nakajima nije. Ukupan skor je nio 34.5 poena što je Williams stavilo na 7. mesto u plasmanu konstruktora.

Nakon trogodišnjeg ugovora sa Toyotom, Williams je najavio da 2010. godine počinje višegodišnje partnerstvo sa Cosworth motorima. Iz tima je najavljena i kompletno nova vozačka postava. U tim dolazi veteran Rubens Barrichello i šampion GP2 serije Nico Hulkenberg.

Bolid za 2010. godinu FW32 je predstavljan u Silverstoneu, a na stazi se pojavi na pred sezonskim testiranjima u Valnesiji. Hulkenberg je uspeo da ostvari pol-poziciju na VN Brazila što je bila prva pol-pozicija u poslednjih 5 godina. Zbog finansijskih problema, Hulkenberg je morao da napusti tim, a na njegovo mesto 2011. godine dolazi Venecuelac, Pastor Maldonado, koji u tim donosi sponzorstvo u vrednosti od 15 miliona dolara. Kombinacija Barrichello - Maldonado, znači da u Willimasu 2011. po prvi put od 1982. godine neće biti evropskog vozača


2009. Kazuki Nakajima u Williams FW31	2010. Rubens Barrichello u Williams FW32

2011. je najgora sezona u istoriji tima, obeležena lošom pouzdanošću i osrednjim rezultatima. Ukupno su osvojili smo pet poena, a u treći deo kvalifikacija su ušli samo tri puta. Tehnički direktor Sam Michael odlazi, a njega menja bivši McLarenov čovek Mike Coughlan, koji je učestvovao u špijunskoj aferi. Tim na kraju 2011. godine napušta suosnivač Patrick Head, a ekipa nastavlja saradnju sa Pastorom Maldonadom 2012. Početkom nove godine Frank Williams u tim dovodi Bruna Sennu, koji sa sobom donosi sponzorstvo u vrednosti od 17 miliona dolara, time se karijera Rubensa Barrichella završava.

Prelazak na Renaultove motore je značajno povećao konkurentnost tima u 2012. godini. Došla je i prva pobeda od 2004. godine na VN Španije, kada je Pastor Maldonado trijumfovao. Međutim oba vozača su se pokazala ne konstantno , tako da je tim završio na osmom mestu sezonu. Sledeće godine za britanski tim nastavlja da vozi Pastor Maldonado, a njemu se pridružuje talentovani debitant Valtteri Bottas.


Maldonado u Williams FW33 bolidu 2011.	Pastor Maldonado na vN Španije 2012.

Sez.	Ime	Šasija	Motor	Vozači	Plasman
2013	Williams F1 Team	FW35	Renault	16. Pastor Maldonado 17. Valtteri Bottas
2012	Williams F1 Team	FW34	Renault RS27-2012	18. Pastor Maldonado 19. Bruno Senna	8. /76p/
2011	AT&T Williams	FW33	Cosworth CA2011	11.Rubens Barrichello 12.Pastor Maldonado	9. /5p/
2010	AT&T Williams	FW32	Cosworth CA2010	09.Rubens Barrichello 10.Nico Hulkenberg	6. /69p/
2009	AT&T Williams	FW31	Toyota RVX-09	16.Nico Rosberg 17.Kazuki Nakajima	7. /34.5p/
2008	AT&T Williams	FW30	Toyota RVX-08	07. Nico Rosberg 08. Kazuki Nakajima	8. /26p/
2007	AT&T Williams	FW29	Toyota RVX-07	16. Nico Rosberg 17. Alexander Wurc 17. Kazuki Nakajima	4. /33p/
2006	Williams F1 Team	FW28	Cosworth CA2006	09. Mark Webber 10. Nico Rosberg	8. /11p/
2005	BMW Williams F1 Team	FW27	BMW P84-5	07. Mark Webber 08. Nick Heidfeld 08. Antonio Pizzonia	5. /66p/
2004	BMW Williams F1 Team	FW26	BMW P84	03. Juan P. Montoya 04. Ralf Schumacher 04. Marc Gene 04. Antonio Pizzonia	4. /88p/
2003	BMW Williams F1 Team	FW25	BMW P83	03. Juan P. Montoya 04. Ralf Schumacher 04. Marc Gene	2. /144p/
2002	BMW Williams F1 Team	FW24	BMW P82	05. Ralf Schumacher 06. Juan P. Montoya	2. /92p/
2001	BMW Williams F1 Team	FW23	BMW P80	05. Ralf Schumacher 06. Juan P. Montoya	3. /80p/
2000	BMW Williams F1 Team	FW22	BMW E41	09. Ralf Schumacher 10. Jenson Button	3. /36p/
1999	Winfield Williams	FW21	Supertec FB01	05. Alessandro Zanardi 06. Ralf Schumacher	5. /35p/
1998	Winfield Williams	FW20	Mecachrome GC37-01	01. Jacques Villeneuve 02. Heinz-H. Frentzen	3. /38p/
1997	Rothmans Williams Renault	FW19	Renault RS9	03. J. Villeneuve 04. Heinz-H. Frentzen	1. /123p/
1996	Rothmans Williams Renault	FW18	Renault RS8	05. Damon Hill 06. Jacques Villeneuve	1. /175p/
1995	Rothmans Williams Renault	FW17 FW17B	Renault RS7	05. Damon Hill 06. David Coulthard	2. /112p/
1994	Rothmans Williams Renault	FW16 FW16B	Renault RS6	00. Damon Hill 02. Ayrton Senna 02. David Coulthard 02. Nigel Mansell	1. /118p/
1993	Canon Williams Team	FW15C	Renault RS5	00. Damon Hill 02. Alain Prost	1. /168p/
1992	CanonWilliams Team	FW14B	Renault RS3C Renault RS4	05. Nigel Mansell 06. Riccardo Patrese	1. /164p/
1991	Canon Williams Team	FW14	Renault RS3 Renault RS3B	05. Nigel Mansell 06. Riccardo Patrese	2. /125p/
1990	Canon Williams Team	FW13B	Renault RS2	05. Thierry Boutsen 06. Riccardo Patrese	4. /57p/
1989	Canon Williams Team	FW12C FW13	Renault RS1	05. Thierry Boutsen 06. Riccardo Patrese	2. /77p/
1988	Canon Williams Team	FW12	Judd CV	05. Nigel Mansell 05. Martin Brundle 05. Jean-L. Schlesser 06. Riccardo Patrese	7. /20p/
1987	Canon Williams Honda Team	FW11B	Honda RA167E	05. Nigel Mansell 05. Riccardo Patrese 06. Nelson Piquet	1. /137p/
1986	Canon Williams Honda Team	FW11	Honda RA166E	05. Nigel Mansell 06. Nelson Piquet	1. /141p/
1985	Canon Williams Honda Team	FW10	Honda RA165E	05. Nigel Mansell 06. Keke Rosberg	3. /71p/
1984	Williams Grand Prix Engineering	FW09 FW09B	Honda RA164E	05. Jacques Laffite 06. Keke Rosberg	6. /25.5p/
1983	TAG Williams Team	FW08C FW09	Ford Cosworth DFV Honda RA163E	01. Keke Rosberg 02. Jacques Laffite 42. Jonathan Palmer	4. /36p/F 11. /2p/H
1982	TAG Williams Team	FW07C FW08	Ford Cosworth DFV	05. C. Reutermann 05. Mario Andretti 05. Derek Daly 06. Keke Rosberg	4. /58p/
1981	Albilad-Williams Racing Team TAG Williams Team	FW07C	Ford Cosworth DFV	01. Alan Jones 02. C. Reutermann	1. /95p/
1980	Albilad-Williams Racing Team	FW07 FW07B	Ford Cosworth DFV	27. Alan Jones 28. C. Reutermann	1. /120p/
1979	Albilad-Suadia Racing Team	FW06 FW07	Ford Cosworth DFV	27. Alan Jones 28. Clay Regazzoni	2. /75p/
1978	Williams Grand Prix Engineering	FW06	Ford Cosworth DFV	27. Alan Jones	9. /11p/
1977. godine Williams se takmičio sa March 761 bolidom
1976	Frank Williams Racing Cars Walter Wolf Racing	FW05	Ford Cosworth DFV	20. Jacky Ickx 20. Arturo Merzario 21. Renzo Zorzi 21. Michel Leclere 21. Chris Amon 21. Warwick Brown 21. Hans Binder 21. M. Kuwashima	17. /0p/
1975	Frank Williams Racing Cars	FW04	Ford Cosworth DFV	20. Arturo Merzario 20. Damien Magee 20. Ian Schekter 20. Francois Migault 20. Ian Ashley 20. Jo Vonlanthen 20. Renzo Zorzi 20. Lella Lombardi 21. Jacques Laffite 21. Tony Brise 21. Ian Schekter	9. /6p/