F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

2006. godina je bila poslednja godina u kojoj su učestvovala dva proizvođača pneumatika, Michelin je najavio da sledeće godine neće biti deo Formule 1. Nažalost za većinu ljubitelja Formule 1, veliki udarac je bilo izbacivanje Spa-Francorchampsa iz kalendara, jer rekonstrukcija staze nije završena na vreme.

Na kraju proše godine Minardi, Sauber, Jordan i BAR su dobili nove vlasnike. Minardi tim je kupio Red Bull, kako bi u njemu, karijeru gradili budući vozači Red Bull Racinga, tim je preimenovan u Toro Rosso. BMW je kupio Sauber, međutim nemačka kompanija je odlučila da zadrži ime Sauber u nazivu tima, tako da je novi tim nosio ime BMW Sauber. Midland Group je 2004. godine kupio Jordan tim, a nakon tranzicione 2005. godine, 2006. su se takmičili pod imanom MF1 Racing. Honda, koja je bila vlasnik 45% BAR tima, je kompletno preuzela tim i preimenovala ga u Honda F1 Racing. Novi tim iz Japana, Super Aguri, je nekako uspeo da se nađe na startu sezone.

Giorgio Mondini u Midlandu 2006. godine na stazi Imola

Što se tiče vozačkih postava, Renault je zadržao Alonsa i Fisichellu. I McLaren je takođe zadržao Raikkonena i Montoyu, dok je Ferrari Barrichella zamenio sa Felipeom Massom. Pored Mark Webbera u Williamsu se našao šampion GP2 serije, Nico Rosberg.

Honda je dala otkaz Takuma Satou, a na njegovo mesto je došao Rubens Barrichello iz Ferrarija. Red Bull je odlučio da zadrži vozačku postavu Coulthard - Klien, dok za novi tim Toro Rosso voze Liuzzi i Scot Speed. Novi vlasnici Saubera, BMW, dovode Nicka Heidfelda, a zadržavaju Villeneuvea, dok kao treći vozač dolazi Poljak, Robert Kubica.

MF1 je zadržao Tiago Monteira, a doveo Christijana Albersa da zameni Karthikeyena. Super Aguri je sezonu započeo sa vozačkom postavom Takuma Sato i Yuji Ide.

Button u Hondi pobeđuje po prvi put u karijeri na VN Mađarske 2006. godine

Kada je sezona počela, Renault  i Alonso su nastavili tamo gde su stali 2005. Aktuelni šampion je pobedio u Bahreinu i Australiji, pre nego što je ostvario uzastopne pobede u Španiji, Monaku, Velikoj Britaniji i Kanadi.

Posle katastrofalne sezone koja je bila ispod njegovih standarda, Michael Schumacher je ostvario uzastopne pobede na Imoli i Nirburgringu, ali je ponovo bio u centru kontroverzi u Monaku.

U poslednjem krugu kvalifikacija, Schumacher se zaustavio na La Rascasse šikani, što je pruzrokovalo žutu zastavu, tako da vozači koji su u tom trenutku vozili brzi krug, nisu mogli da ga završe. Nakon sesije, usledile su žalbe timova, tvrdeći da je taj potez sedmostrukog prvak bio nameran, kako Alonso ne bi mogao da osvoji pol poziciju. Iako je Schumacher tvrdio da su mu kočnice zablokirale, kamera je dokazala suprotno i nakon istrage sudije su odlučile da Schumacher startuje sa 22. pozicije.

Podijum u Monaku 2006. sa leva na desno: Montoya, Alonso, Coulthard

Posle pobede na VN Kanade, Alonso je bio na dobrom putu da odbrani tutulu, ali stvari su se promenile, jer se Schumacher vratio u igru. Ferrarijev vozač je pobedio na Indinapolisu, a zatim i u Francuskoj. Ohrabren domaćim navijačima, Schumacher je napravio het-trik na Hockenheimu, dok je Alonso završio na petom mestu.

Sledeća trka je bila na Hungaroringu, gde je Button došao do prve pobede u karijeri, nakon što je u ranoj fazi Alonso odustao zbog mehaničkog kvara. Ono što je bilo bitno Špancu, je to što Schumacvher nije uspeo da sakupi dosta poena, završivši trku na osmom mestu.

Schumacher slavi pobedu na VN Amerike 2006. godine

Usledila je prva pobeda Felipea Masse, na VN Turske, ispred Alonsa i timskog kolege, Schumachera. Još jednom su se pojavile kontroverze. Alonso je kažnjen, jer je tokom finalnog dela kvalifikacija, zadržavao Felipea Massu, većina je bila razočarana, uključujući i Max Mosleya, tadašnjeg predsednika FIA-e. Alonsov motor nije izdržao, a Schumacher se pobedom približio Alonsu na samo dva poena, dok je Ferrari prestigao Renualt u plasmanu konstruktora. Nakon pobede, na konferenciji za novinare, Schumacher je najavio da se povlači iz Formule 1.

Massa, Schumacher i Alonso na VN Turske 2006. godine

Pobedom u Šangaju, Schumacher je preuzeo lidersku poziciju u šampionatu, dve trke pre kraja. Alonso je imao pol poziciju u Japanu, ali je Schumacher veoma brzo došao do liderske pozicije, međutim na 17 krugova pre kraja, Ferrarijev motor je otkazao. Alonso je imao prednost od deset poena, a do kraja je ostala samo jedna trka. Oba vozača su imala po sedam pobeda, što znači da je Schumacher morao da pobedi, a da Alonso ne završi trku, kako bi postao osmostruku šampion. Zadatak, je zaista bio težak.

Sreća je napustila Schumachera i na poslednjoj trci. Zbog misterioznog tehničkog problema na kvalifikacijama, Schumacher je trku startovao sa 10. mesta. U trci mu se veoma rano probušila guma, ali ipak je maestralnom vožnjom uspeo da dođe do četvrtog mesta.

Alonso slavi titulu, a Massa pobedu u Brazilu 2006. godine

Alonso je završio na drugom mestu, koje mu je donelo drugu šampionsku titulu. Pobednik u Brazilu je bio Massa, on je bio prvi Brazilac koji je pobedio pred domaćom publikom, još od Senne i 1993. godine. Renault je odbranio konstruktorsku titulu.

McLaren nije uspeo da obezbedi ni jednu pobedu ove sezone, po prvi put od 1996. godine.

(Diskusija)

	Trka	Staza	Pol pozicija	Pobednik	Konstruktor
1.	VN Bahreina	Bahrein	M. Schumacher	F. Alonso	Renault
2.	VN Malezije	Sepang	G. Fisichella	G. Fisichella	Renault
3.	VN Australije	Albert Park	J. Button	F. Alonso	Renault
4.	VN San Marina	Imola	M. Schumacher	M. Schumacher	Ferrari
5.	VN Evrope	Nürburgring	F. Alonso	M. Schumacher	Ferrari
6.	VN Španije	Catalunya	F. Alonso	F. Alonso	Renault
7.	VN Monaka	Monaco	F. Alonso	F. Alonso	Renault
8.	VN V. Britanije	Silverstone	F. Alonso	F. Alonso	Renault
9.	VN Kanade	Gilles Villeneuve	F. Alonso	F. Alonso	Renault
10.	VN Amerike	Indianapolis	M. Schumacher	M. Schumacher	Ferrari
11.	VN Francuske	Magny-Cours	M. Schumacher	M. Schumacher	Ferrari
12.	VN Nemačke	Hockenheimring	K. Räikkönen	M. Schumacher	Ferrari
13.	VN Mađarske	Hungaroring	K. Räikkönen	J. Button	Honda
14.	VN Turske	Istanbul Park	F. Massa	F. Massa	Ferrari
15.	VN Italije	Monza	K. Räikkönen	M. Schumacher	Ferrari
16.	VN Kine	Shanghai	F. Alonso	M. Schumacher	Ferrari
17.	VN Japana	Suzuka	F. Massa	F. Alonso	Renault
18.	VN Brazila	José Carlos Pace	F. Massa	F. Massa	Ferrari

Plasman konstruktora:

Poz.	Konstruktor	Poeni	Tim	Vozači
1.	Renault	206	Mild Seven Renault F1 Team	01.  Fernando Alonso 02.  Giancarlo Fisichella
2.	Ferrari	201	Scuderia Ferrari Marlboro	05.  Michael Schumacher 06.  Felipe Massa
3.	McLaren-Mercedes	110	Team McLaren Mercedes	03.  Kimi Räikkönen 04.  Juan Pablo Montoya 04.  Pedro de la Rosa
4.	Honda	86	Lucky Strike Honda Racing F1 Team	11.  Rubens Barrichello 12.  Jenson Button
5.	BMW Sauber	36	BMW Sauber F1 Team	16.  Nick Heidfeld 17.  Jacques Villeneuve 17.  Robert Kubica
6.	Toyota	35	Panasonic Toyota Racing	07.  Ralf Schumacher 08.  Jarno Trulli
7.	Red Bull-Ferrari	16	Red Bull Racing	14.  David Coulthard 15.  Christian Klien 15.  Robert Doornbos
8.	Williams-Cosworth	11	Williams F1 Team	09.  Mark Webber 10.  Nico Rosberg
9.	Toro Rosso-Cosworth	1	Scuderia Toro Rosso	20.  Vitantonio Liuzzi 21.  Scott Speed
10.	MF1-Toyota	0	Midland F1 Racing Spyker MF1	18.  Tiago Monteiro 19.  Christijan Albers
11.	Super Aguri-Honda	0	Super Aguri F1 Team	22.  Takuma Sato 23.  Yuji Ide 23.  Franck Montagny 23.  Sakon Yamamoto

Plasman vozača:

Poz.	Vozač	Poeni
1.	Fernando Alonso	134
2.	Michael Schumacher	121
3.	Felipe Massa	80
4.	Giancarlo Fisichella	72
5.	Kimi Räikkönen	65
6.	Jenson Button	56
7.	Rubens Barrichello	30
8.	Juan Pablo Montoya	26
9.	Nick Heidfeld	23
10.	Ralf Schumacher	20
11.	Pedro de la Rosa	19
12.	Jarno Trulli	15
13.	David Coulthard	14
14.	Mark Webber	7
15.	Jacques Villeneuve	7
16.	Robert Kubica	6
17.	Nico Rosberg	4
18.	Christian Klien	2
19.	Vitantonio Liuzzi	1
20.	Scott Speed	0
21.	Tiago Monteiro	0
22.	Christijan Albers	0
23.	Takuma Sato	0
24.	Robert Doornbos	0
25.	Yuji Ide	0
26.	Sakon Yamamoto	0
27.	Franck Montagny	0