Kako je Bernie Ecclestone postao broj 1 u Formuli 1

auto-motor-und-sport.de

Put Charlesa Bernarda Ecclestona nije bio ni malo lak ali svaki njegov potez bio je djavolski dobar.

Danas kada bi stao pored vas, ovaj omanji gospodin, sede kose, sakriven iza okruglih naočara deluje kao da ima 2 metra. Taj utisak dolazi iz govora i iz pokreta njegovih ruku sam stav doičnog. Iza njega su dva braka, troje dece, od kojih su nam najpoznatiji bivša supruga Slavica i ćerke Tamara i Petra. Danas, ovaj vitalni osamdesetšestogodišnjak uživa u životu sa novom suprugom Fabianom mlađom od njega poprilčno ali u modernom džet setu to je sasvim normalna pojava. No, mi ćemo se baviti njegovim delima vezanim za Formulu 1.

1971 – Brebem

Prvi ozbiljniji posao Ecclestona u Foprmuli 1 je bila promocija i napredak u karijeri britanskog vozača Stjuarta Luisa Evansa. Međutim, Evans je poginuo na VN Monaka 1958, i Berni je odlučio da se povuče i prekine bilo kakve veze sa sportom. Ipak, kao neko ko je nekada bio i sam trkač (takmičio se u Formuli 3 i dva puta neuspešno pokušao da se kvalifikuje za F1 trku) ponovo ga je privukao sportu glamur trka. Možda je na sve ovo imalo i uticaja to što je kao mladić, napustivši srednju školu radio u lokalnoj rafineriji kao laborant na ispitivanju čistoće benzina. Vodio je pregovore oko prelaska legendarnog Johena Rinta u Lotus te 1969. Međutim, istorija se ponovila – Rint je stradao 1970.

Ali Berni je bio odlučan da ostane u sportu ovaj put. Već 1971., otkupio je od Rona Tauranka tim Brebem. Napustio je posao trgovine automobilima i potpuno se posvetio F1. A 1983., Nelson Pike osvaja titulu u Ecclestonovom Brebemu.

1971 – FOCA

Preuzimanje Brebema je za njega bilo značajno iz dva velika razloga – navedene tiule Nelsona Pikea u bolidu dizajniranom od tada mladog Gordona Mareja. Drugi veliki razlog je već imao uicaj na duže staze na Formulu 1. Kada je na sastanku F1 asocijacije konstruktora (kasnije FOCA) predložio da umesto da svaki tim za sebe brine o troškovima oko trka i transporta, da to čini jedan predstavnik F1CA, naišao je na opšte odobrenje i predlog je usvojen. Ecclestone je bio tog dana pobednik – i onaj koji je počeo to da radi.
Ispostavilo se da je Bernie paklen pregovarač. Uspeo je da natera promotere trka da daju više novca i obezbede bolje uslove kao i bolje objekte na samim stazama. U početku svog rada u F1CA uspeo je da ugrabi priliku da trke pomeri i van Evrope, organizujući ih u Brazilu i Argentini.

1981 – TV prava

Njegov uspon i uspeh nisu prošli nezapaženo. Kasne sedamdesete i osamdesete donele su mu najveći duel u F1 van staze – borbu sa tadašnjim ni malo zgodnim i prilično velikim autokratom u FISA – Žan Mari Balestrom (FISA je nastala 1923 kao deo FIA koji je odgovoran za autosport i ponovo je došla pod okrilje FIA 1992.). Tu nastaje i čuveno prijateljstvo sa bivšim šefom tima March i advokatom Maxom Mosleyem koji mu je pomagao da savlada Balestra.
Već 1981. potpisivanje prvog Konkord ugovora (ugovor između timova i FIA) doneo je kraj ratu koji je pretio da razori sport (slično se dogodilo 2008.). U tom ratu do istrebljenja pobedu je odneo Eccleston tako što je na lukav način podmetnuo klauzulu koja će mu potecijalno otvoriti izvor za bogaćenje. Ta klauzula dala je FOCA sva prava kontrole TV emitovanja a on je bio taj koji je upravljao time. I time je Balestr zauvek pobeđen.

1984 – Klub Padok

Kada je preuzeo kontrolu nas svim značajnim pravima nad F1 trkama (sa izuzetkom Monaka i to je opstalo do danas), Ecclestone je izgradio još jedan stub svoje moći. To je prodaja reklamnog prostora preko Paddya McLeneya koji je to radio preko njegove firme Allsport. On je prodavao ta prava za Ecclestonovu firmu Formula One Managment. To je Berniu dalo moć da postavi stroge standarde prezentacija staza i tako ih bukvalno naterao da unaprede svoje objekte.
Od polovine 80-tih posetioci više nisu mogli da šetaju padokom – osim ako ne plate priličnu sumu za ulazak u Padok Klub. Takođe, i novinari koji su bili u Ecclestonovoj nemilosti nisu mogli da uđu ovde.

1992 – Konkord ugovor II
Ugovor za ovu godinu zapravo je potpisan 1990. i bio je dupla pobeda za Berniea. Timovi su se tada odrekli svog udela u rastućem bogatsvu Imperije Eccleston i Formula One Managment kompanije.
Prvo je ubedio timove da prebace upravljanje komercijalnim dogovorima sa FOCA na novu kompaniju (njegovu naravno) FOPA – Formula One Promotion Administration. Ali ovo nije došlo samo po sebi – Frenk Williams, Ken Tirel i naročito Ron Dennis bili su protiv toga. Ali Ecclestone je bio mudar i uporan i nov ugovor je stigao i značio je da timovi više ne mogu da imaju uvid koliko Eccleston zarađuje novca od TV prava.
Druga pobeda se odnosi na odlazak Balestra. Dok je FISA imala pravo na 23% novca od TV prava, Balestr se neočekivano odrekao toga i menjao ga za fiksni deo, ne veći od 9 miliona dolara godišnje. Ovo je dalo raketni pogon Ecclestonu i uvećalo njegov udeo u novcu od TV prava i to baš u vreme kada je svaki ugovor bivao sve veći i veći.
Pre novog Konkord ugovora, Eccleston je prebacio TV prava prenosa za Englesku na ITV za sumu veću čak devet puta nego što je platio BBC. Kada su timovi saznali koliko je to novca počeli su da negoduju. Ken Tirel je svojevremeno izjavio da je Eklston pokrao F1.

1999-2000 – stogodišnji ugovor
Kasne devedesete bile su za Eklstona posebno stresne. Njegov drugi pokušaj da proda F1 je prekinula istraga Evropske Unije koja je procenila da je sport “u ozbiljnim konfliktima sa pravilima o konkurentnosti u EU.” Te 1999., imao je i operaciju srca gde mu je urađen trostruki bajpas.
Kao deo dogovora sa EU, Eccleston je uspeo da isposluje dogovor o stogodišnjem iznajmljivanju licence na upotrebu prava F1. U jednoj od najnapetijih situacija u poslovanju Ecclestona, Maxa Mosley, tada predsednik FIA je pristao da proda ta prava za samo 360 miliona dolara – suma koja je zaista smešna u odnosu na količinu novca koju je Eccleston uspeo da zaradi od tih prava.

Sledećih nekoliko godina Berni je uspeo da napravi poslove koji će mu doneti milijarde ali koji će ga ove 2017. poslati u istoriju. Prodao je 50% udela kompaniji EM TV za neverovatnih 1,65 milijardi dolara. Berni je zadržao ostatak deonica i kontrlou nad sportom. Kasnije je kompanija Kirch preuzela od EM TV-a deonice i dokupila još 25% udela za 1 milijardu dolara nakon uzimanja pozajmice. Izlišno je spomenuti da je Ecclestonovo bogatstvo sada skočilo u nebesa. Kada je Kirch postao nesolventan 2002., njegove deonice je otkupio konzorcijum tri banke. Ali kada je Eccleston pokušao da ih otkupi za manju sumu novca, tim potezom je naljutio čoveka koji će obeležiti dalje njegovu sudbinu – Gerhard Gribkovski.

2005. – CVC

Kada su banke želele da nađu kupca za deo koji je pripadao Kirchu, Eccleston je bio posebno zainteresovan da ih otkupi jer bi time postao ponovo glava sporta. CVC je i učino tako, zadržavši Bernia kao CEO-a, iako su bili većinski vlasnik F1 preko decenije. Činjenica da je CVC do ove godine ostao u F1 ne treba da čudi – Ecclestonova mašina za pravljenje profita je bila takva da je to bilo i više nego izazovno. Za njega ovo je bilo i više nego ključno, ali – način na koji je to postigao je bio veoma nezgodan. Optužen je da je podmitio Gribkovskog tokom pregovora sa CVC-em.

Eccleston je dobio slučaj protiv Konstantina Mediena ali je dobio odgovor od sudije da je “nepouzdan i da nije istinoljubiv.” 2014., morao je da plati poravnanje za podmićivanje.

Dve godine kasnije CVC je odlučio da iscedi i pokupi sve što može od Formule 1, i prodaje je Liberty Media Grupi. Ovaj poslednji dogovor doveo je Bernija do kraja puta kao i njegov neverovatan osećaj za poteze i posao. Ali pravo pitanje je – da li će se odupreti izazovu i ponovo napraviti neki novi dogovor koji će ga vratiti u F1?

preuzeto sa: f1fanatic.co.uk

(Diskusija)

You must be logged in to post a comment Login

Ostavite komentar